На врху листе најмоћнијих је француски председник Емануел Макрон, док је преосталих 27 особа са листе сврстано у три категорије које представљају три врсте моћи – људи од акције (са највећом способношћу да врше утицај), ометачи (који ће највероватије поништити статус кво) и сањари (чије идеје покрећу европску политику).
Како се наводи, овогодишња листа састоји се од људи са највећом моћи и утицајем у европској политици, а на њој се налази 19 мушкараца и девет жена, односно 20 политичара, четворо активиста, три јавна функционера и једна особа из технолошког сектора.
Као што је већ поменуто, на врху листе је Емануел Макрон који је, како се наводи, искористио вакуум настао због Брегзита и слабости Немачке и који је разбеснео Европски парламент када је критиковао изборни систем и покушао да маневрише избором Урсуле фон дер Лајен, али и када се успротивио досадашњој политици проширења ЕУ и спречио покретање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.
Одмах иза њега на листи је Маргарет Вестагер из Данске која је сврстана у групу људи од акције која је добила други мандат у Европској комисији као комесар за конкуренцију, што је једна од области у којима ЕК може несметано да ради и у којиме она има овлашћења која не оклева да изврши.
У категорију људи од акције сврстани су и председница Европске централне банке Кристин Лагард, руски председник Владимир Путин, британски премијер Борис Џонсон, немачка канцеларка Ангела Меркел, председница ЕК Урсула фон дер Лајен, ирски премијер Лео Варадкар, бивши и вероватно будући аустријски канцелар Себастијан Курц и европски комесар за трговину Фил Хоган.
У категорији ометача такође се нашло девет особа на којој је водеће место припало саветнику британског премијера Доминику Камингсу који је познат по томе што је Британији приредио шок 2016. године тако што се открило да је он био мозак кампање за излазак из ЕУ, а Политико наводи да он као поштовалац Ото фон Бизмарка политичке намере чето пореди са војном стратегијом.
На другом месту је лидер немачке странке Зелени Роберт Хабек који је успео да удвостручи популарност странке од када ју је преузео прошле године и за кога се сматра да би могао да постане први немачки канцелар из редова Зелених.
На листи ометача налазе се и извршни директор "Фејсбука" Дејвид Маркус познат по томе што покушава да наметне крипто валуту "либра", лидер италијанског покрета Пет звезда Матео Ренци, шкотска премијерка Никола Старџеон, шеф немачке агенције за заштиту података Јоханес Каспер, француски левичарски оријентисан политичар Франсоа Руфин, прва словачка председница Зузана Чапутова која своју позицију користи као платформу за пребацивање политичког разговора на теме попут корупције, животне средине и ЛГБТ права.
Место у овој категорији нашао је и доскорашњи италијански министар унутрашњих послова и лидер десничарске Лиге Матео Салвини, за кога се наводи да је можда остао без функције, али да није изашао из кадра. Лига је и даље најпопуларнија странка у Италији са Салвинијем који је добро позициониран да постане премијер на челу коалиције деснице, уколико се избори буду ускоро одржали, а уколико се то догоди могу се очекивати шокови широм земље.
Категорију сањара предводи шведска активисткиња Грета Тунберг која је својим активностима добила подршку бројних еколошких странака нарочито у Немачкој, Белгији и Холандији.
У категорији сањара налази се и мађарски премијер Виктор Орбан за кога се каже да је предводник национализма у ЕУ, француски министар финансија Бруно ле Мер, Немица Карола Рекетер која је постала позната захваљујући спасавању миграната код италијанске обале, генерални секретар Европског парламента Клаус Веле, британска комесарка за информисање Елизабет Денам.
На листи сањара су и немачки писац и издавач Гоц Хубичек кога сматрају гуруом странке Алтернативе за Немачку (АфД), немачки министар финансија Олаф Шолц, радник фирме за доставу "Деливеро" Жан Данијел Замор који је на себе скренуо пажњу указујући на радне услове достављача.
Ова листа се састављала тако што се на њој нису можда нашли најутицајнији људи Европе, већ они који имају важан и неочекиван утицај.
Прочитајте ОВДЕ шта је признао Јенс Столтенберг.
Извор: Политико/Танјуг
