Пре две деценије Руси су имали необичан дочек Нове године – председник Борис Јељцин је управо објавио да се повлачи и изненадио јавност избором свог наследника. На функцију долази у иностранству мало познати Владимир Путин, бивши шеф тајне службе ФСБ и до тада премијер. Заменио је Јељцина чије је здравља било нарушено, најпре само до избора у марту 2000. године.
„У новогодишњој ноћи се остварују снови", рекао је Путин у првом говору. Замолио је гледаоце да подигну чаше за „нови век". Путин је направио грешку коју многи праве – нови век и нови миленијум почели су тек дочеком идуће, 2001. године. Али ипак, тим говором за Русију јесте почела нова ера.
Мало ко је слутио да ће Путин у тој мери одредити Русију па и свет у наредне две деценије. Постајао је све популарнији у народу док још није било јасно за шта се тачно залаже. Онда су се, као и код осталих политичара, ређала обећања. Да ли их је одржао?
„Јачање државе"
Још као премијер је Путин 1999. године написао: „Прерано је да сахраните Русију као велику силу." Обећао је да ће вратити земљу на велику сцену. Данас је Русија ту упркос западним санкцијама и избацивању из Групе 8. Сирија, Украјина, ирански атомски програм – без Москве се о таквим питањима више не може разговарати.
Пред изборе у марту 2000. године, прве које је добио, Путин је послао бирачима писмо у којем је обећао јачање државе, армије и војне индустрије. „Снага" државе тешко се изражава неком бројком, меродаван није само ни БДП. Ипак, нема дилеме ни у Русији ни ван ње да је Русија данас „јача" него 2000. године.
Данашња руска војска, за разлику од ондашње, представља модерну армију која је, не улазећи у политичке мотиве, бележила бројне успехе: у рату са Грузијом 2008. године, запоседањем полуострва Кирм 2014. или у Сирији од 2015. године. Реформа војске трајала је годинама и, према проценама, коштала је 315 милијарди долара.
Држава делује стабилније него у доба два чеченска рата (1994-1996. и 1999-2009) када су се многи, укључујући и Путина, плашили распада државе, а неки су региони очито имали храбрости да сањају отцепљење.
Са друге стране, Путинова владавина је значила губитак демократије. Не постоји смена власти ни на локалном ни на федералном нивоу онако како се то виђа у правим демократијама, нити институције које би контролисале власт.
„Сустићи Португалију"
Кад је Путин преузео кормило, још је било свеже сећање на државни банкрот из августа 1998. Многи Руси су тада преко ноћи изгубили све рубље које су имали, а углавном их нису имали много. У једном ауторском тексту, Путин је пре доласка на власт обећао „подизање животног стандарда становништва" и „динамични привредни раст".
Конкретно је рачунао да земља може достићи тадашњи БДП по глави Португалије, уколико неких петнаест година економија расте по стопи од осам одсто годишње. Могу се, рекао је тада Путин, сустићи и Велика Британија или Француска, ако стални раст буде десет одсто.
Након тог говора је у народу остала крилатица „сустићи Португал". Углавном је коришћена иронично, неки су додуше били и озбиљни посебно јер су стопе раста у првим Путиновим годинама биле високе: 7,1 одсто у просеку између 1999. и 2007. године. Земља се брзо опоравила од светске кризе. Док је БДП почетком века био 300 милијарди долара, данас је 1,66 билиона долара.
По глави становника, у једном тренутку је деловало да је фамозни португалски стандард на дохват руке. Тако је 2013. БДП по глави у Русији био 24.300, док је у Португалији био 25.600 долара. Али то је било све – економија више није расла тако брзо, Португалија је остала недостижна премда је сам Путин још 1999. рекао да је Португалија међу сиромашнијим земљама ЕУ.
Међу митове спада прича да се руска привреда урушила тек након анексије Крима и западних санкција. Чињеница је да је раст угушен још 2013. године, а стручњаци разлоге виде у моделу економије. И Путин је много пута обећао да ће се Русија од земље која само извози сировине развити у земљу која прави и високотехнолошке производе. Али данас Русија и даље зависи од енергената, чак и више него 2000. године. Цео буџет зависи од стабилности цена на светском тржишту енергената.
„Национални циљ"
Нису Путина, кад је дошао на власт, дочекале само урушена држава и економија. Још је горе било демографско стање – становништво се смањивало за скоро милион људи годишње. Путин је то означио „опасношћу за само постојање Русије". Дуго се ти негативни бројеви нису могли преокренути. Но са растом стандарда почео је да расте и број новорођенчади.
Путин је 2011. објавио да је демографска криза превазиђена – збиља је број становника између 2013. и 2015. коначно поново растао. Путин је 2012. објавио да је „национални циљ" да се обезбеди одрживи раст становништва. Током његовог мандата знатно је порастао и очекивани животни век: са 65,5 година на 73,6 година, према подацима руског Министарства здравља.
Ипак, од 2016. се број становника поново смањује и то све брже. У првих девет месеци 2019. године је број умрлих био за четврт милиона већи од броја рођених. То је, према статистичком заводу Русије, најлошија вредност у последњих 11 година.
Како су руски специјалци похапсили терористе у Санкт Петербургу прочитајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
