Тим речима портал Еурактив описао је стање уочи обележавања 70. рођендана НАТО-а.
Како пише тај портал, с једне стране му неки лидери његових чланица дају не баш уредне дијагнозе, а с друге му намећу дијету којом би га најснажнија међу његовим чланицама могла дотући у року од две године.
Најгора прогноза дошла је од председника Француске Емануела Макрона, на маргини прославе 30 година од рушења Берлинског зида, тврдњом да је НАТО у стању мождане смрти услед „недостатка стратешке координације између европских савезница с једне, те САД и Турске с друге стране“.
Због тога и због Макроновог вета за почетак приступања Северне Македоније Европској унији, немачка канцеларка Ангела Меркел је Макрону натрљала нос: „Разумем Вашу жељу за разбијачком политиком, али већ сам уморна од тога да ја купим разбијене делове. Сваки пут морам лепити разбијене шољице да бисмо имали из чега заједно попити чај“, тако је “Њујорк тајмс” пренео њене речи, које у Берлину нису демантоване.
Макрон је казао да он не може доћи у Лондон на прославу и правити се да су се САД и Турска у Сирији заузимале за колективни интерес НАТО. Пословично уљудни турски председник Реџеп Тајип Ердоган сугерисао је Макрону да "прво провери свој мозак".
"Прво Америка": Да ли САД напуштају НАТО?
Склерозу је НАТО-у пребацио, на почетку свог мандата, и председник САД Доналд Трамп.
Ове године је на заседању Генералне скупштине Уједињених нација најавио да смањује америчке трошкове за НАТО док истовремено повећава укупне обрамбене трошкове САД, у складу с мантром „Прво Америка“.
У кампањи и приватно је више пута проценио како би Америка требало да се повуче из Алијансе,, али је јавно подржавао НАТО, замерајући осталим чланицама да за то троше премало.
Зато је Трампова администрација радикално смањила своја улагања у НАТО, док истовремено повећава удео војних трошкова у свом државном буџету.
У Бриселу кажу да Вашингтон сада плаћа годишње тек мало више него Берлин.
Свеједно, Трамп у Лондону поново другим чланицама пребацује за недовољан финансијски ангажман.
Како пише “Гардијан”, међу владиним поглаварима који се окупљају у Лондону влада бојазан да ће се Сједињење Америчке Државе још више удаљити од Северноатлантског пакта ако догодине у новембру на председничким изборима Трамп освоји нови председнички мандат до 2025.
“Ен-Би-Си” прецизира да ће, према Болтоновим речима, Трамп потпуно повући САД из Северноатлантског савеза и из других међународних организација и тако окренути леђа политици коју је пре нешто више од 100 година поставио тадашњи председник Вудро Вилсон, па су се Сједињене Америчке Државе убрзо попеле на пиједестал најјаче светске велесиле.
Кључно је питање: шта са чланом 5 Уговора о Северноатлантском пакту, који обавезује чланице да војно прискоче у помоћ угроженој чланици која то затражи?
Он за ових 70 година никада није активиран, само једном формално: након напада на САД 11. септембра 2001. године, као знак солидарности с нападнутом чланицом.
Имплицитно га је доводио у сумњу грчко-турски трајни сукоб ниског интензитета.
Вашингтон сада експлицитно каже да га неће применити на нове савезнице.
Повод је био улазак Црне Горе у Атлантску алијансу.
Трамп је Црногорце описао као „веома агресиван народ“, који би могао увући Америку у конфликт „па онда срдачне честитке, ушли сте у Трећи светски рат“.
Трамп планира напуштање Северноатлантског пакта, тврди "Њујорк тајмс", позивајући се на Трампове приватне разговоре.
Ове године је све до петка било неизвесно хоће ли се Трамп удостојити да присуствује састанку у Лондону.
Онда је Бела кућа објавила да ће Трамп доћи, да ће се и појединачно састати с британским премијером Борисом Џонсоном, те с Макроном и Меркеловом.
Ипак, то нису Трампу најдражи државници. Нема за њих речи хвале каквима обасипа Болсонара, Орбана, Ердогана, Ел-Сисија, а у прикладним приликама Ђинпинга, Путина, понекад и Кима.
Од свих традиционалних савезника Трампу је најближи Џонсон.
Трамп је подржао Брегзит, чиме се није увукао у срце европских савезница у Пакту.
Џонсон је унапред јавно упозорио Трампа да у Лондону не говори о британским изборима који се одржавају за неколико дана: „Кад су савезници толико блиски као САД и УК, боље је да се ниједан од њих не меша у кампању оног другог“, поручио је Џонсон.
Издвајају ли чланице довољно средстава за НАТО?
Чињеница је да европске савезнице (осим Бугарске) избегавају да за одбрану троше обећаних 2 посто друштвенога бруто производа, а камоли да саме организују заједничку обрану.
Прво, не могу се договорити о заједничкој спољној и сигурносној политици.
Друго, јефтиније им је да Вашингтон издвоји више.
Хрватска, на пример, притиснута прилично неугодно, морала је наврат-нанос, у шест недеља да састави и предочи план којим ће до 2024. своја прорачунска улагања у одбрану радикално повисити на канонских 2 посто свог друштвеног бруто производа, од чега једну петину за модернизацију наоружања и опреме.
Трамп највише пребацује најбогатијој Немачкој.
Осим што “шкртаре” у одбрамбеним трошковима, Немачкој се пребацује то што није лојална, па не пристаје на ембарго Кине када је у питање мрежа 5Г.
Посебно поглавље је Ердоган.
Он настоји да рекапитулира геополитичку позицију своје земље преко пута Русије.
Купио је од Русије протвваздушни ракетни састав С-400, четири дивизије за две и по милијарде долара, а Вашингтон му прети да ће га зато истерати из програма борбених авиона Ф35.
Сада Ердоган тестира живце НАТО савезницама најавивши да неће гласати за улазак Северне Македоније у НАТО ако чланице пакта претходно не прогласе Курде терористима.
Ето, дакле, и на источном рубу НАТО иста је мантра као и на западном.
Ситуација није битно другачија ни у Паризу, где је Макрон лично примио делегацију курдских Јединица народне одбране које Ердогану праве проблеме у Сирији где су, помогнути финансијским средствима САД, разбијали „Исламску државу”.
Нема шансе да се “све те мањкавости” надокнаде на састанку у Лондону, закључује Еурактив.
Ракетирана америчка база. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: euractiv.hr/ Б 92
