„НАТО је колективна одбрамбена организација, али против кога или против чега? Ко је наш заједнички непријатељ? То морамо да разјаснимо. И то је веома важно стратешко питање “, рекао је он на конференцији за новинаре у Паризу, 28. новембра.
„Понекад чујем неки говоре како је наш непријатељ Русија или Кина. Да ли је сврха Атлантског савеза да идентификује једне или друге као наше непријатеље? Не мислим тако. Наш заједнички непријатељ, очито унутар Алијансе, је тероризам који је погодио наше земље”.
Макрон је рекао да је НАТО-у потребна „заједничка дефиниција тероризма, ко су терористичке групе и како да се понаша у борби против њих.“ Рекао је да „одсуство дијалога са Русијом“ не чини европски континент сигурнијим и да жели да „разјасни однос Европе са Русијом“.
„Желимо луцидан, робустан и захтеван дијалог са Русијом, без наивности и саучесништва“, рекао је.
Овде је велики помак Макрона који сигнализује да НАТО треба да усмери фокус са Русије и Кине и да се фокусира на претњу тероризма. Постоје барем два разлога зашто то ради.
Прво, ово усклађује Макрона и Путина где треба да буде фокус безбедносних питања. Путин годинама говори о томе, сигурно од свог говора о промени игре у Генералној скупштини 2015. године, два дана пре него што је послао руске трупе у Сирију.
У неком тренутку ‘замрзнути сукоби’, које Макрон спомиње у својим примедбама, морају се растопити јер, како с правом истиче, амерички спољнополитички императиви су учинили Европу мање безбедном – раскид ИНФ уговора, замрзавање свих дипломатских односа са Русија итд.
Макрон се припема за своје предстојеће разговоре са Немачком, Русијом и Украјином о томе како окончати сукоб у Украјини.
Стварност се огледа у томе да је Крим сада скинут са дневног реда НАТО-а, а исто тако су и источне провинције Донбаса. Русија је победила тиме што је чекала да се ЕУ и Украјинци уморе од рата и на крају затраже мир.
Штавише, економска одбрана Русије, коју је Путин створио, подржала је ову политику. Радећи незамисливо у 2014. години он је поставио темеље данашњој победи.
Овај Макронов говор је без грешке победа Русије и шире, света, будући да Макон, Меркел и Путин имају на располагању све алате како би сада подстакли украјинског председника Владимира Зеленског да у потпуности изврши обавезе Украјине према Минским споразумима.
То се никада не би догодило под бившим председником Петром Порошенком, који је дугогодишња америчка играчка и који је Украјину, током свог мандата, довео до банкрота чак већег него његов претходник Виктор Јанукович.
Друго, Макронови коментари наглашавају његову жељу за стварањем наднационалне војске ЕУ, а његови коментари су директна изјава да жели да две безбедносне инфраструктуре имају одвојене мандате. Јасно је да Макрон више не жели да европска безбедност зависи од Сједињених Држава.
Ова идеја се свакако допада председнику Трампу. Проблем је, наравно, што та идеја није популарна ни код кога другог у америчкој дубокој држави. Отуда подстицаји да се Трамп уклони са власти.
У крајњем случају, готово да су успели.
За Макрона, НАТО би требало да се бави тероризмом, умањујући тако његов значај и утирући пут за његов распад у будућности, док би војска ЕУ била под контролом Европске комисије, што за глобалисту попут Макрона представља ‘суверенитет’.
Макрон својим говором заправо поручује свету да је Европа завршила са плаћањем цене америчког хладног рата са Русијом.
Такође, свима даје до знања да ће 2020. бити окончане санкције у замену за окончање сукоба у Украјини и поновно отварање великог броја европских инвестиција у Русију.
То је изузетно радосна вест у Немачкој, која апсолутно жели да се санкције укину, што ће Меркелову ставити под још већи притисак да их напусти. Путин је већ учинио неопходне кораке да се Меркелова спаси – нудећи нови уговор о транзиту гаса за Украјину, предајући бродове заплењене у инциденту у Керчанском мореузу, размену заробљеника итд.
Доста тога ће бити покренуто на предстојећем састанку Путина са Зеленским. Толико тога долази у првој половини децембра да бисмо до краја године могли да гледамо сасвим другачију геополитичку слику у Европи.
Шта је Лукашенко тражио од Слобе прочитајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
