Убице никада нису одговарале за тај злочин, иако су га признале неколико дана касније пред истражним судијом. Признање је проглашено неважећим јер је узето без присуства адвоката. Командант јединице Томислав Мерчеп осуђен је у мају 2016. на пет и по година затвора због ратног злочина над српским цивилима, а 2017. му је повећана казна на седам година.
Породица Зец је била имућна српска породица у Загребу. Михајло Зец је био познати загребачки месар, а његова супруга Марија је држала кафић. Претње породици Зец су од стране хрватских ултрадесничара почеле још пре распада СФРЈ, 1990. године.
Пет припадника резервног састава полиције, јединице која је била под командом Томислава Мерчепа, упало је у кућу породице Зец у Загребу у ноћи 7. децембра 1991. године. Они су хтели да ухапсе Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.
У дворишту су убили Михајла, а супругу Марију и 12-годишњу ћерку Александру одвезли на периферију града – Сљеме, пуцали им у потиљак и бацили их у јаму за смеће.
Каснија истрага је открила да је Синиша Римац, који је пре тога убио њеног оца, тражио да Александра не буде убијена, али да су сви други били против, јер их је она видела. Њу је хладнокрвно (везаних ногу и руку) убио Муниб Суљић.
Злочин су преживела деца Душан и Гордана, која су била сакривена у кући. Након почињеног злочина, децу је њихова бака Боса одвела у касарну ЈНА, одакле су евакуисани у Бањалуку, где су и наставили живот.
Синиша Римац и још четворо припадника тзв. мерчеповаца, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић, ослобођени су због процедуралних грешака током истраге – признање су дали без присуства адвоката.
Суљић, Микола и Римац су ипак 2005. осуђени, али не за убиство Александре Зец, већ због убиства непознатог мушкарца у Пакрачкој Пољани. Најдужу казну од 10 година добио је Суљић који је први запуцао, Римац је осуђен на осам година, док је Микола као помагач у убиству осуђен на пет година затвора.
Након изрицања пресуде у затвор је одведен само Римац, јер се Суљић и Микола, који су се бранили са слободе, нису појавили на изрицању пресуде.
У јануару 2010. године, одлазећи председник Републике Хрватске, Стјепан Месић, смањио је казну Римцу за годину дана, што је изазвало жестоке реакције јавности у Србији, Републици Српској, али и Хрватској. Бивши хрватски председник Фрањо Туђман одликовао га је за ратне заслуге.
Муниб Суљић је умро у затворској болници 25. августа 2006. године.
Никола Ходак је у јуну 2005. године неправоснажно осуђен на годину дана затвора због покушаја изнуде.
Хашки трибунал је 2006. проследио хрватском тужилаштву "Досије Мерчеп" на 14.000 страница под шифром "Атлантис", где су документовани сви докази о убиствима иза којих стоје Мерчеп и његова јединица.
Мерчеп, који је деведесетих био и саветник у хрватском Министарству унутрашњих послова, ухапшен је 11. децембра 2010. године у Загребу.
У мају 2106. године, након четворогодишњег суђења, Мерчеп је неправоснажно проглашен кривим за ратни злочин над српским цивилима и осуђен на пет и по година затвора.
Жупанијски суд у Загребу прогласио је Мерчепа кривим јер на подручју Загреба и Пакрачке Пољане није спречио пљачке, злостављања, мучења и убиства цивила српске националности.
Уместо у затвору Мерчеп служи казну у бањи
Ратни злочинац Томислав Мерчеп чија је јединица починила стравично убиство 12-годишње девојчице и њене породице добар део прошлог лета и јесени провео је у - бањи Крапинске Топлице удаљеној 50 километара од Загреба, пише портал Индекс.
Портал је у септембру прошле године открио да Мерчеп, који је правоснажно осуђен на седам година затвора због убиства 43 цивила, уместо у затвору казну издржава у Крапинским Топлицама.
Омогућило му је то Министарство бранитеља на челу с министром Томом Медведом, али и Министарство правосуђа.
Индекс је објавио и фотографије Мерчепа у Топлицама на којима се види да проводи време као било који други слободан човек без пратње правосудне полиције.
Томислав Мерчеп 2015. је био и уважени гост на инаугурацији хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић.
Прочитајте ОВДЕ како је Марко Перковић Томпсон поново имао усташки пир у Дубровнику.
Извор: РТС
