Тако у исповести за „Блиц“ прича Н. К., један од стотине радника који су у периоду од априла до краја новембра 1999. зидали чувено мафијашко легло у Земуну.

- Када смо дошли на градилиште, радили су се темељи. Било је размеравање терена и видим ја тако једну рупу. Дубока три метра. Питао сам шта је то, а чујем „ту ће да бију“. Бетонирано и нема ничега. Може да се спусти само мердевинама. Можда се неко и шалио, али оно што смо видели, и страх и ћутање, као и батине, није било наивно, нити смешно - прича Н. К. који је желео да остане анониман.

Запошљавао земљаке

Како каже, батинање у поменутој рупи није имао прилике да види, али је ускоро видео како бију човека на улици.

- Тукли су га Дулетови људи јер није хтео да прода неку кућицу у комшилуку. И није он једини добио батине. Био је ту један предузимач, који је у улици испод правио зграду. Требали су му радници. Платио је дупло, само да раде код њега. А онда се појавио Спасојевић. Питао је где су људи и отишао до суседног градилишта. И тај је добио такве батине да је унакажен, а радници су се вратили одмах - прича Н. К.

- Када је почела да се гради Шилерова, позвао ме је стриц, који је сада покојни, Душан К., који је био грађевинац. Познавао је Спасојевића јер су земљаци, из околине Лесковца. Сви грађевинци су у почетку били „земљаци“, тако су се и звали. Нисам имао посла и стриц ме је звао да дођем на градилиште. Он је био тесар и истовремено и као надзорник - прича Н. К.

Шамар за лошу храну

Свој први сусрет изблиза са послодавцем, односно човеком који ће 2003. организовати убиство српског премијера Зорана Ђинђића, Н. К. потанко описује.

- Сећам се да је носио увек блештаве, нове патике, и кожну јакну. Сви смо стајали у ставу мирно кад се појави. Ми радници смо се хранили у кафани у близини. Газдарица је била Марија, запамтио сам јој име, јер ме је због ње душа заболела. Радници су се пожалили Дулету да је храна лоша. Једног дана ми тако једемо и он улази, прилази мом стрицу, узима његову кашику и проба. Одмах је отишао до Марије, и ударио јој страшан шамар! Од тада, храна је била сасвим другачија - каже Н. К.

Како каже, једна група радника је радила темеље, а друга је била задужена за део са базеном. Контакте нису имали међусобно, већ је свако морао да ради и да гледа своја посла.

- Био је један његов човек који нам је исплаћивао паре. Давали су нам доларе. И једном део радника добије лажне доларе. Када је сазнао, Душан је паре заменио, а тог човека који је паре делио више нисмо видели. Сви смо били у страху од Спасојевића, али је он, чињеница, имао поштовања према мом стрицу. Звао га је „мајсторе“ - каже Н. К.

Пустио крв да залије темеље

- Дуле је звао мог стрица и попа. Питао је да ли се ставља злато у темељ. На крају су заклали прасе, јер је, према обичајима из нашег краја, добро да се у градњи куће пусти крв да залије темељ. Тако је прасе заклано. Темељи освештани. После је испечено и поједено. Спасојевић је поштовао цркву и није смело да се ради када је црвено слово. А да ли су злато неко ставили, не знам - присећа се Н. К. Вођа најозлоглашенијег клана у историји српског подземља убијен је у полицијској акцији заједно са Милетом Луковићем Кумом.

Годишњица почетка рушења

Вође земунског клана Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум у Шилеровој подигли су три објекта од готово 1.500 квадратних метара, са базеном 24,8 пута 12,4 метара на плацу површине 40 пута 65 метара, опасним са бедемом високим четири метра. Вође клана су у изградњу здања и материјал уложили најмање осам милиона евра. Њихова тврђава у Шилеровој срушена је и практично сравњена са земљом у време полицијске акције „Сабља“ 2003. након Ђинђићевог убиства.

Прочитајте ОВДЕ   од чије то појаве дрхти цео регион.

Извор: Блиц