Према речима главног америчког преговарача Залмана Халилзада, подразумева се да, пре евентуалног повлачења трупа, талбани пруже гарантије да Авганистан више никада неће постати терористичка база.
И док дипломате и војни званичници изражавају опрезни оптимизам, истовремено се питају да ли ће се талибани и влада у Кабулу икада договорити да заједнички формирају владу, пише Њујорк тајмс.
Нико, такође, није сигуран да ли су талибани довољно јединствени да би могли да пруже било какве гаранције. Поред њих, у земљи делује око 20 екстремистичких група, међу којима и огранци Ал Каиде и Исламске државе, па о повлачењу треба размишљати тек када, можда и након пар година, домаће авганистанске снаге постану способне да се са таквима носе.
Америчке обавештајне службе процењују да би потпуно повлачење Американаца већ у року од две године довело до терористичких напада на САД и тај податак Трампови саветници користе да би га уверили да неке противтерористичке снаге ипак треба да остану у Авганистану.
У случају да заиста дође до некаквог напада на америчком тлу одговорност би, кажу они, пала на Трампа.
Преговори са талибанима су се убрзали након што је Трамп наложио Пентагону да преполови број војника у Авганистану, којих је сада 14.000. Трампу је, након епилога са блокадом федералне владе, потребна нека победа на плану спољне политике, па можда неће имати стрпљења за дипломатију, констатује Њујорк тајмс.
Гани тражи да остане 3.000 војника
Питање које се притом намеће је да ли Трампова администрација жели само да повуче трупе, или да обезбеди постизање свеобухватног решења за Авганистан.
Иако многи сматрају да су локалне снаге довољно снажне да сузбију талибане, авганистански председник Ашраф Гани је, још пре годину дана, рекао да би без америчке подршке његова влада колабирала, а војска издржала највише шест месеци.
Забринутост Ганија потврђује и писмо које је он ове недеље упутио Трампу, у коме пристаје на смањење америчког присуства - што значи и трошкова који достижу две милијаде долара годишње - али предлаже да ипак остане око 3.000 војника, да би се, како указује, испунили циљеви због којих су дошли 2001. године.
С друге стане, Ганијева опозиција у Кабулу подржава америчке планове са талибанима, а њега настоји да прикаже као препреку за мир и тврди да се он преговорима противи јер му кваре планове да освоји нови мандат. Званичици Ганијеве владе узвраћају, међутим, да опозиција подржава преговоре јер у њима види шансу да добије место у прелазној влади, иако тиме угрожава стабилност.
Рат у Авганистану траје више од 17 година, што је дуже него Први и Други светски рат и Корејски рат заједно, и најдужи је војни сукоб који су САД водиле у историји.
Чега се Америка највише боји, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
