Ову годину, међународна заједница означила је као пресудну за доношење решења статуса јужне српске покрајине и као прву опцију наводи поделу те територије за коју каже да већ деценијама звучи као "могућ достојанствен одлазак Србије са Косова".
Као позитивна страна овог решења се наводи то што Србија враћа контролу над територијом севера Косова коју већински настањују Срби, док се као негативна страна наводи будући статус српске заједнице, јужно од Ибра, која није обухваћена поделом.
Приштина би, наводи се, у том случају највероватније укинула специјална прва за Србе која укључују широка овлашћења локалних самоуправа, загарантована места у парламенту и обавезно учешће у влади.
Ова идеја тешко остврива јер је одмах након окончања сукоба 1999. имала, али, кажу, и данас има чврсте противнике у међународној заједници.
Као друга опција се наводи нормализација, односно Споразум о свеоубхватној нормлаизацији који не би значио формално признање независности Косова, али би деблокирао Косово у међународним институцијама.
Позитивна страна овог решења била би очување јединствене српске заједнице и њихове културне баштине на Косову у оквиру широке аутономије и специјалних веза са Србијом, а лоша страна овог решења види се у томе што Србија у финалном споразуму условно добија мало више од оног што је постигла првим споразумом, а то је Заједница српских општина.
Као велико питање, намеће се и да ће власти у Приштини поштовати аутономију Срба након остварења чланства у УН и другим међународним организацијама.
Корекција граница је решење које се најчешће помиње и значила би "мању територијалну сатисфакцију од поделе Косова".
Прва могућност у оквиру ове опције подразумевала би да се Косово врати на линије из 1953., што би значило да Србија преузима контролу над већим делом или целом површином општине Лепосавић, док би друга солуција подразумевала да Приштина задржи Косовску Митровицу и Газиводе.
Као предност првог решења се наводи то што север Косова остаје и даље компактан са две општине и Косовском Митровицом, као урбаним центром који може да добије статус посебног дистрикта.
Друга варијанта корекције граница нуди већу територијалну целину и оба решења, као и у случају поделе, стратешки штите Копаоник и "меки трбух централне Србије".
Корекција значи и да ресурси Трепча и Газиводе имају заједничку управу Срба и Албанаца, или договорну приватизацију, али у оквиру косовског система.
Као четврто решење се наводи размена територија, која би се одвијала по етничком принципу и овакво решење, наводи се, има призвук трајног историјског споразума између Срба и Албанаца јер је за многе помирење могуће само уз етничко разграничење.
Међутим, наводи се, да у оваквом сценарију многа питања остају отворена а као прво је: Шта је прави добитак за Србију и Србе на Косову.
Најзад, као пети сценарио је останак на истом или статус кво. То је предлог оних који сматрају да је решење у овој години неповољна опција.
А као кључна негативна последица статуса кво је да Албанци на Косову неће прихватити Србију као своју земљу и са променом геополитичких околности, већ ће само оснажити своје друштвено и политичко јединство са Албанијом.
Ивица Дачић је задовољан после повратка из Њујорка. Погледајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
