Ружић је рекао да сваки грађанин има право да изнесе свој протест на начин који сматра примереним, а да је у складу са законом, и да је уверен да међу људима који излазе на улице има оних који имају разлоге за незадовољство, али додаје и да не може да процени ко је иницијатортих протеста, ко артикулише захтеве, а ко их презентира.

- Бавимо се политиком, шта су политички циљеви? Је л' се траже избори или се тражи бојкот? Избори су најмањи проблем - поручио је он.

Сматра и да су протести "дежа ви", односно да постоји корелација са протестима деведесетих година прошлог века против режима тадашњег председника СПС-а Слободана Милошевића.

- Враћам се на 1996/97 - како је покренуто, како је кренуло, који факултети су подржали, које јавне личности су подржале протесте. Постоји корелација између начина на који се протести спроводе, ко жели да артикулише циљеве и ко жели да узме нешто од те енергије - неко ће рећи да је велика, неко ће рећи да је мала - која се појављује у Београду и неколико десетина градова у Србији. Евидентно је да ће очекивања бити изневерена, као и 5. октобра, као и 1996/97 - оценио је Ружић.

Истина је, како је рекао, да је тада било нерегуларности на изборима и додао је да је СПС однос према грађанским протестима деведесетих признао као своју грешку, али сматра и да тадашња опозиција, након тога, није испунила очекивања грађана. На питање какав је однос СПС-а према могућем расписивању ванредних избора, Ружић је рекао да ти избори не би били ванредни, него превремени, и да је став социјалиста да је увек боље да се реформски процеси обаве трајањем пуног мандата, али и да су спремни за изборе уколико постоје државни разлози за то, попут политичке стабилности или економског просперитета. Истакао је да је уверен да ће председник Републике и владајуће СНС, Алекснадар Вучић, донети "државотворну одлуку" о томе. Ружић сматра и да би избори били легитимни и уколико би их бојкотовале опозиционе странке окупљене у Савезу за Србију.

- Шта се у изборним условима променило од 2016. године, па морају да их бојкотују? Шта се променило од тада, осим 180 фабрика, десетине хиљада запослених, аутопутева, фискалне консолидације... И сад је то као нешто лоше – казао је функционер СПС-а.

Оценио је и да опозиција бојкотује седнице парламента "јер немају шта да кажу". На подсећање да се великим бројем амандмана које подноси владајућа СНС, опозицији практично онемогућава да говори у парламенту, Ружић је рекао да је "дозвољено све оно што није забрањено" и да напредњаци у парламентарној борби само користе могућности које им даје Пословник који је донела Демократска странка. Министар локалне самоуправе тврди и да општине и градови којима руководи опозиција нису дискриминисани. Састајао се, како каже, са опозиционим градоначелницима и председницима општина како би сазнао који их проблеми тиште, али тврди да сви ти проблеми постоје и у другим локалним самоуправама. На питање о притисцима на локалне одборнике како би се променила власт у градовима и општинама којима руководи опозиција, Ружић је подсетио да је, према закону, сваки одборник власник мандата, и да је прекомпоновања локалних власти било и раније. Уколико постоје притисци на одборнике, нека доставе доказе надлежним институцијама, поручио је Ружић.

Платни разреди од 1. јануара 2020. године

Говорећи о платним групама и платним разредима, Ружић је рекао да је прошле године обављен низ интерресорних дијалога и разговора са синдикатима, и да је практично испуњено 90 одсто планираног посла, а да је остало само да се уради анализа утицаја секторских повишица с краја прошле године. Ружић је уверен да ће платне групе и платни разреди од 1. јануара 2020. почети да се примењују, и истиче да никоме неће бити смањена плата, већ да је само могуће да ће због уједначавања, неки службеници који су досад били у подређеном положају, напредовати брже од осталих. Успешност јавних службеника убудуће ће бити увезана са циљевима државног органа у којем раде, и ако се ти циљеви не постигуну, службеници неће моћи да добију највећу оцену, нити ће моћи да напредују, објаснио је Ружић.

Централни регистар становништва следеће године

Говорећи о реформама јавне управе, Ружић је подсетио да су све матичне и књиге, као и књига држављана, пребачени у електронски облик, те да захваљујући е-Управи грађани у више од 1,2 милиона случајева нису били у обавези да прибаве неки папир. Ипак, Србија још увек нема централни регистар становништва, већ 13 различитих евиденција у различитим институцијама.

- То јесте рударски посао, не бих рекао да је седам година неразумно велики рок. Морате бити свесни, не може централни регистар да се успостави ако матичне књиге не пређу у електронску форму. Било је пробијања неких термина, али мислим да складно и успешно радимо на том пољу - рекао је Ружић.

Министар је додао и да је успостваљање централног регистра питање закона и техничке опремљености, и да је могуће да тај посао буде завршен до краја године, али да не жели да даје оптимистичне изјаве, већ да очекује да ће Србија идуће године сигурно имати централни регистар становништва. Ружић је изразио задовољство реформом инспекције, истичући да је пре доношења новог закона 2016. године, преко 67 одсто привреде мислило да су инспектори кочничари њиховог пословања, а сада тај став има само 13 одсто привредника.

Погледајте ОВДЕ шта ће писати у платформи Приштине о даљем дијалогу.

Извор: N1