Борба против сиромаштва и пораст животног стандарда су на врху листе задатака сваке владе у Србији већ више од 20 година.
Ове недеље, Влада премијерке Ане Брнабић саопштила је да су у Србији готово искорењени екстремни видови сиромаштва и да је смањена стопа ризика од сиромаштва.
Чини се да, према подацима Владе Србије, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије (СИПРУ) и Репубичког завода за статистику, нешто у овој реченици не пије воду.
Актуелне податке о томе колико је екстремно сиромашних у Србији немају ни у једној од ових институција.
Како је наведено у писменом одговору који је ББЦ на српском добио од Владе Србије „податак који је саопштила председница владе представља податак до којег је дошао СИПРУ тим у својим редовним анализама, које се заснивају на статистикама и методологији Светске банке".
Последњи доступни подаци Светске банке за то су - из 2015. године.
Тим за социјално укључивање је недавно израдио Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
У Србији је, према њиховим подацима, 0,1 одсто становништва, односно 7.300 људи имало потрошњу испод међународне линије сиромаштва која је постављена на 103,1 динара, односно 1,9 америчких долара дневно.
„Иако су подаци из 2015. године, није било већих измена за годину која је за нама", наводи се у одговору овог Тима.
Податке на основу кога би било могуће то и потврдити - немају.
С друге стране, како је наведено у одговору Републичког завода за статистику, ни та установа не води евиденцију о екстремном сиромаштву.
Екстремно сиромашни су сви они који не могу да задовоље основне потребе за храном.
У екстремном сиромаштву у свету живи 1,3 милијарде светске популације, са мање од 1,25 долара дневно.
Апсолутно и релативно сиромаштво
Особа која нема довољно прихода да задовољи животне потребе, не може да се запосли, нема одговарајуће стамбене услове и адекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама, према законској дефиницији је - сиромашна.
Сиромаштво се у Србији мери кроз две категорије - као апсолутно и релативно сиромаштво.
Апсолутно сиромаштво подразумева немогућност да се задовоље основне, базичне, минималне потребе, док релативно сиромашни не могу да остваре животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме живе.
Сви они који су током 2017. године имали мање од 12.045 месечно били су апсолутно сиромашни. Тај износ представљао је линију сиромаштва и испод ње је живело 7,2 одсто становника, односно око пола милиона људи.
Релативно сиромаштво уједно представља и праг ризика сиромаштва. Тај праг је у Србији 15.600 динара и нижи него у било којој чланици Европске уније, изузев у Румунији.
Ко је у ризику од сиромаштва?
Сви они који месечно на располагању имају мање од 15.600 динара су у ризику од сиромаштва.
Овај износ је, према последњим доступним подацима из 2017. године представљао праг ризика од сиромаштва.
Како се наводи у Трећем националном извештају о социјалном укључивању, ова стопа смањена је у односу на претходни период.
Међутим, уколико прелистате Други национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, наићи ћете на податак да је ова стопа 2012. износила 24,6 одсто.
Иако је реч о извештају за период 2011-2014, података за остале године нема.
Новчану социјалну помоћ у Србији добија око 268.000 становника, а кроз програм народне кухиње 35.300 корисника људи у 77 места у Србији добија дневни оброк.
И док бројке и званичници кажу једно, осећај је другачији, па тако субјективни осећај сиромаштва има две трећине становника.
Толико их је у истраживању објављеном прошле године, на питање о могућностима да „саставе крај с крајем" одговорило са „тешко" и „веома тешко". Србија је и по овом податку у врху у поређењу са земљама ЕУ.
Стопа ризика од сиромаштва
Мада је премијерка у обраћању навела да је и стопа ризика од сиромаштва смањена, ни то изгледа није тако.
Како РЗС наводи на сајту, стопа ризика од сиромаштва је 2017. године износила 25,7 одсто.
То значи да четвртина становника Србије, односно око 1,8 милиона људи живи у ризику од сиромаштва.
Тај податак се у последњих неколико година креће око 25 одсто, али резултати из 2017. у односу на претходних неколико година не потврђују речи премијерке Ане Брнабић после представљен Трећег националног извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.
Поређења ради, ова стопа је 2016. године била 25,5 одсто, а током 2015. и 2014. - 25,4.
Подаци за 2018. нису још објављени.
Према речима професора Економског факултета у Београду Љубодрага Савића, изјава премијерке потврђује да су избори близу, те да треба шминкати стварност.
„Камо среће да је све тако како председница владе каже. Нажалост, свакодневница је далеко од тога. Припадамо самом крају европских земаља по нивоу развијености, са процентом сиромаштва који јесте смањен у односу на период економске кризе, али је и даље врло висок", каже Савић.
Како објашњава, нарочито забрињава висока стопа ризика од сиромаштва.
„Сиромаштво не погађа само традиционално подручје јужне и југоисточне Србије, већ је заступљено и у деловима који се сматрају развијеним."
Како каже, чуди га да је председница владе изашла са таквим ставом, с обзиром на то да је сиромаштво присутно и у много развијенијим земљама него што је Србија.
На изјаву премијерке Брнабић реаговао и је Синдикат Слога, оценивши да је тврдња да је у Србији искорењено екстремно сиромаштво - неистина.
„Тврдња да је искорењено екстремно сиромаштво, као и да је смањена стопа ризика од сиромаштва, велико је лицемерје, презир и ниподиштавње сопственог народа", наводи се у саопштењу тог синдиката објављном на сајту.
Додаје се да је „цела Србија у реалном и великом сиромаштву и на стотине хиљада грађана сваке недеље шетњама показује своје незадовољство које премијерка очито презире, будући да је недавно изјавила да јој сметају протести, јер је онемогућавају да ради у тим условима".
Прочитајте ОВДЕ ко то тражи српске раднике.
Извор: BBC News (на српском)
