Пише: Александар Круглов
Ердоган, који је био револтиран због санкција САД, евидентно се осећао пријатно у друштву „свог старог пријатеља“. Путин је истакао да се руско-турска робна размена нагло повећала и да ће ускоро достићи цифру од 100 милијарди америчких долара, док је број руских туриста у Турској достигао рекордан број од шест милиона. Међутим, не ради се само о економији. За Путина, то је била још једна прилика да прикаже своју све јаснију визију Евроазијског савеза са центром у Москви који се супротставља америчким и западним интересима.
Турска, као НАТО чланица која се дуги низ година током Хладног рата сукобљавала са Совјетима, још увек је домаћин америчке војне базе Инџирлик и контролише пролаз од Црног мора до Медитерана кроз Босфорски мореуз. Све ово чини Турску вредном удварања.
Запрепашћење у Вашингтону
Куповина руског система ваздушне одбране С-400 од стране Анкаре изазвала је запрепашћење у Вашингтону који је покушао то да спречи нудећи Турској ракете Патриот. Уговор о куповини С-400, који је коштао две и по милијарде америчких долара, потписан је децембра 2017. године и очекује се да ће четири батерије бити испоручиване од јула. „САД су покушале да присиле Турску да одустане од сарадње у војној индустрији са Русијом“ изјавио је Руслан Мамедов, стручњак за Блиски исток при Руском савету за међународне односе. „Међутим, Турци су одлучни да сами донесу одлуку“.
Наравно, Москва има тачке неслагања са Анкаром. У сиријском сукобу, руски циљеви – подупирање Дамаска и задржавање утицаја у Сирији и шире – једва да су усклађени са турским. Ту је и Јерменија, у којој је Русија распоредила пет хиљада војника и оружје у две базе на турској граници, на Ердоганово незадовољство. Међутим, Москва и Анкара се очигледно међусобно удварају једна другој. На то утиче пријатељство између двојице лидера, као и тензије са Западом.
Москви можда недостају капитални ресурси и глобални брендови какве имају њени конкуренти, али Путин амбициозно тежи да обнови хладноратовску улогу Русије као глобалног играча и промотера Евроазијске интеграције. Уместо комунизмом, Путин је наоружан прагматизмом, јачајући традиционално руске зоне интереса и придобијајући нове пријатеље снабдевањем енергијом, оружјем и срдачном дозом анти-западњаштва као одрживим инструментима политике.
Пријатељ са Техераном и Ријадом
Турска је само један од блискоисточних приоритета Кремља. У Сирији, Москва одржава владу Башара ал-Асада на снази и тежи да убрза њену обнову. Сирија је највећи руски регионални савезник и њен морски балкон на Медитерану. Заливске земље такође играју значајну улогу. Типичан пример је Путиново изванредно зближавање са Саудијцима. Деценијама је Саудијска Арабија имала тешке односе са Русијом, али Путин је сада у пријатељским односима са саудијским краљевским породицама, укључујући и контроверзног престолонаследника.
Путин је 2007. године посетио Ријад у склопу прве званичне посете руског лидера и тамо се сусрео с краљем Абдулахом. Десет година касније, 2017. краљ Салман отишао је у прву историјску посету Москви, водећи са собом делегацију од 1,500 људи. Међутим, права хемија је успостављена онда када су Путин и саудијски владар седели један поред другог на церемонији отварања Светског првенства у фудбалу у Москви. Саудијци сада блиско сарађују са Русима у различитим областима – регионалној безбедности, трговини, транспорту, али, изнад свега, у продаји енергената и оружја.
Са светским тржиштима нафте као највећим приоритетом за обе стране, разговори око потенцијалног учешћа Сауди Арамко компаније у Новатековом другом пројекту експлоатације течног природног гаса на Арктику (Novatek’s Arctic LNG 2 project) као и саудијске инвестиције у руске пројекте, окупирали су светске наслове. Медији су пренели да су уговори о оружју вредни око три милијарде долара. Они предвиђају локалну производњу оружја у краљевству и могућност трансфера технологије руских противтенковских ракета, ракетних бацача и чак ракета С-400.
Када су се заливске земље посвађале с Катаром и прекинуле све везе, укључујући и ваздушне везе са Дохом, на сцену су ступили изасланици и дипломате из Кремља, уверавајући Катарце да Русија снажно стоји уз њих. Односи су ојачали након Светског првенства 2018. године, а због наредног Светског првенства које ће се одржати у Катару 2022. године, читава „армија“ катарских званичника обишла је Русију како би учила од Руса. Нарочито су били импресионирани навијачким зонама и личним системом за праћење навијачких идентификационих картица који планирају да копирају. Руски туристи сада уживају у безвизном режиму уласка у Катар. Ово су импресивно прагматични маневри (потези) Путина, с обзиром на то да је Катар претходно подржавао чеченске сепаратисте против Москве.
Снажне везе Москве са Блиским истоком су такође осигуране нуклеарном енергијом. Москва је помагала изградњу турске нуклеарне електране Акују, египатске нуклеарне електране Даба и иранске Бушер електране. „Русија је заправо прва земља која је изградила нуклеарне електране на Блиском истоку“, додао је Мамедов. Неуобичајено је то што Москва такође ужива пријатељске везе са два најжешћа регионална конкурента. „Улога Русије у региону ће наставити да расте“, рекао је Владимир Фитин, стручњак за Блиски исток из Руског центра за стратешке студије, провладиног истраживачког центра. „Руске везе са главним ривалима у региону, Саудијском Арабијом и Ираном, само ће даље расти у 2019.“
Иранско-руски односи били су у центру пажње током Путинове посете Ирану у новембру. Ирански врховни вођа Али Хамнеј, са којим се Путин састао, позвао је на појачану сарадњу у изолацији САД-а. У трилатералним разговорима, председници Хасан Рохани, Путин и Хејдар Алијев из Азербејџана потписали су „Техеранску декларацију“ која предвиђа изградњу међународног транспортног коридора Север-Југ који ће повезати Москву са Персијским заливом. Званични датуми отварања ове виталне трасе нису објављени, али се очекује да ће пројекат стартовати до средине 2020. године.
Поглед према истоку
Москва такође даје приоритет снажним везама са Пекингом, који представља просперитетног партнера у време погоршаних односа са Западом. Послови око нафте и гаса са Кином су приоритет. Александер Ломанов, главни истраживач у Руском институту за Далеки исток, напомиње да су везе „веома стабилне и да се, заправо, не могу очекивати неке оштре промене“. Он истиче: „Обе земље ће вероватно истаћи „билатералну сарадњу и пријатељство“ ове године када се обележава 70 година од успостављања дипломатских односа између Пекинга и Москве“.
За Москву, један од ефикаснијих начина да одржи „зоне интереса“ јесте Шангајска организација за сарадњу. Међутим, због својих огромних капиталних ресурса, Пекинг вероватно има снажнији глас у том телу. Да би га ограничила, Москва одржава односе са противницима Кине и регионалним ривалима, Индијом и Вијетнамом.
Инструмент за то је продаја оружја. Ханој је купио руске подморнице, док је Њу Делхи разматрао куповину руских борбених авиона Су-30, који ће бити монтирани локално. Процењено је да би посао око набавке Су-30 вредео више од милијарду евра.
Далеки хоризонти
У Африци, Русији је потребна дугорочна стратегија за такмичење са великим присуством Кине и Европске уније. Током Хладног рата, скоро половина Африке, коју су чиниле земље са инсталираним комунистичким и просвојевтским режимима, била је је у орбити Москве. Ти дани су одавно нестали. Присуство Москве на овом континенту се драматично смањило.
Сада, Кремљ ради на томе да надокнади три изгубљене деценије. Министарство спољних послова размишља амбициозно. Овог лета, министарство планира да у Москви окупи више од 50 афричких лидера на пан-афричком самиту, слично Афричким самитима које редовно одржавају Кина и ЕУ. Према наводима руских медија, руски приватни војни извођачи радова раде у најмање 10 афричких земаља.
Надаље, руски извођачи радова су, наводно, осигурали безбедност угроженом председнику Венецуеле Николасу Мадуру. Венецуела је пример како Москва задржава „виталне интересе“ у Латинској Америци. Русија је изразила снажну подршку Мадуру, упозоравајући против америчке интервенције. То није тек пука реторика. Руски авиони уочени су у јануару на аеродрому у Каракасу, што указује на то да је Москва превозила робу и људство. Било је и непотврђених извештаја о венецуеланским златним резервама које се складиште у Русији и односе у Дубаи, где се злато претвара у готовину, а затим враћа у Каракас.
Све ово означава агресивну глобалну експанзију Кремља – експанзију због које се чини да похабани односи Москве са Бриселом и Вашингтоном неће ускоро бити поправљени.
Лазански открио ко ће бити прва мета руског нуклеарног удара. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Asia Times/ Нови Стандард
