Прошле године, светске централне банке су додале 651,5 тона званичним златним резервама, пошто је већи број банака прешао на племенити метал као замену за новчане резерве, подаци су Светског савета за злато. Неке земље, попут Русије и Турске, повећале су своје златне резерве, док су истовремено знатно смањиле удео у доларима. Индија, Кина, Казахстан, Ирак, Пољска и Мађарска биле су међу осталим великим купцима жутог метала.
Нето продаја злата из централних банака је, како се извештава, остала безначајна, укупно мање од 15 тона, а Аустралија, Немачка, Шри Ланка, Индонезија и Украјина су чиниле скоро целокупну цифру.
Док се неке земље одлучују да задрже своје залихе у златним полугама на домаћем нивоу, друге још увек верују својим драгоценим резервама у централним банкама других земаља. Држање ових вредности у Паризу, Њујорку и Лондону постало је популарно за многе земље у развоју.
Енглеска Банка већ годинама чува 80 тона аустралијског злата. Међутим, британски регулаторна агенција није дозволила Аустралији да изврши одговарајућу ревизију својих залиха златних полуга. У покушају да сазна шта се десило са аустралијским златом, РТ је разговарао са Ронаном Менлијем, аналитичарем за племените метале копманије "Булион стар" из Сингапура.
Банка Аустралије тврди да има 80 тона племенитог метала. Готово све златне полуге земље су похрањене у трезорима Банке Енглеске у Лондону, са врло малом количином злата похрањеног у седишту Банке Аустралије у Сиднеју. Међутим, постоје питања да ли је злато још увек тамо, наводи Менли.
"Никада није било независних физичких ревизија овог злата, што значи да не постоји начин да се потврди тврдња Банке Аустралије да поседује злато, за које тврди да има", рекао је Менли за РТ.
Најновија, делимична, ревизија аустралијских резерви залиха злата је наводно спроведена 2013. године, али резултати провере никада нису објављени ни од стране Банке Енглеске ни од стране Банке Аустралије, а захтев за информацију је одбијен.
„Током последњих 20 година, Банка Аустралије такође признаје да је велики део њених залиха злата посуђен на тајновитом лондонском тржишту позајмљивања злата, али не постоје никакве информације о било којој од ових трансакција позајмљивања", додаје Менли.
„Одбијање Банке Аустралије и Банке Енглеске да ураде било коју од ових ствари је веома сумњиво. Према томе, нема начина да се каже да Банка Аустралије има 80 тона злата за које тврди да има.”
Банка Аустралије је учествовала на тржишту позајмљивања злата, повремено позајмљујући готово све своје златне фондове више од 30 година, тврди Менли. Кредитна активност се наводно погоршала током протекле деценије. Зарада од позајмљивања злата износила је само 0,71 милион долара током последње финансијске године.
Према речима Менлија, подношење докумената о последњој ревизији количине злата „ће проузоковати или се може очекивати, проузроковати штету" добрим односима између Бане Енглеске и банке Аустралије.
„Прави разлог због којег Банка Енглеске не дозвољава правилну ревизију златних полуга и прави разлог да никада неће пружити корисницима услуга централне банке одговарајуће извештаје је да Банка Енглеске жели потпуну тајност о позајмљивању злата и где се налази посуђено злато“, рекао је Менли за РТ.
Прочитајте ОВДЕшта се то напето дешава око Гибралтара.
Извор: vostok. rs/РТ
