Био је то типичан Трамп: у лошем стилу (преко Твитера) и језички прекорачујући границу уцене. Али, свидело се то некоме или не, када се ради о садржају, амерички председник овога пута не греши у потпуности када од европских држава тражи да се коначно побрину за џихадисте ИД који се налазе у курдском заробљеништву, а потичу из њихових земаља.

Доналд Трамп се тако ставља на страну курдских захтева, које они већ одавно постављају. До сада су ти захтеви били игнорисани, пре свега зато што су долазили само из курдских редова на северу Сирије. У тамошњим затворима седе на стотине бивших бораца ИД који су се џихадистима прикључили из Европе.

Тамо су рецимо стотине жена из Немачке, Француске или Велике Британије, које не знају каква их будућност чека. А често су с њима и њихова деца, рођена на територији бивше „Исламске државе“. А када ускоро буде освојено и последње упориште ИД у Багузу, њихов број још више ће се повећати.

Преоптерећени Курди

За Курде то представља велико оптерећење – тим пре што их повлачење америчких трупа, које је Трамп најавио у децембру, ставља пред сасвим нове, егзистенцијалне проблеме. На северу, одмах иза границе с Турском, председник Ердоган већ звецка оружјем и припрема се за војну интервенцију. Најважнијег америчког савезника у Сирији, курдске „Снаге народне одбране“, Ердоган назива терористичком организацијом. Он експеримент курдске самосталности, која се реализује управо под њиховим вођством, жели што пре да оконча.

Чим се Американци повуку, и тиме отворе пут турској војсци, Ердоган ће покушати да успостави тзв. безбедносни коридор ширине 30 километара уздуж границе са Сиријом. Али баш у том коридору се налазе најважнији курдски градови – а исто тако и њихови заробљенички логори. Уколико Курди буду присиљени да се боре за преживљавање, они ће имати друге бриге, а не да се брину за заробљене припаднике ИД.

Проблем тих заробљеника одавно је познат, али је, након најаве повлачења америчке војске, додатно добио на тежини. Уместо да за њега тражи решење, и то по могућности на европском нивоу, Немачка се до сада крила иза формалних извлачења.

У нади да ће се проблем можда некако решити сам од себе, немачко Министарство спољних послова повукло се на удобну позицију наводећи да, након затварања немачке амбасаде у Дамаску 2012. године не постоји могућност пружања конзуларних услуга. А с Курдима на северу Сирије не постоје никакви званични дипломатски односи.

Људи које нико не жели

Наравно да ниједна држава нема никаквог интереса да прихвати десетине џихадиста „Исламске државе“. Али ти људи су ту. А будући да је Немачка правна држава, и припадници једне терористичке милиције који имају немачко држављанство имају своја права – чак и онда када је то тешко прихватити. Једно од тих права јесте и право на повратак у Немачку.

А уколико су почињена кривична дела, свакој појединачној особи се мора доказати њена особна кривица, како би ју се могло затворити. То ће у неким случајевима бити више, а у другима мање тешко. Једноставније ће бити ако се неко појављивао у пропагандним видео-клиповима, биће посебно тешко када се ради о женама. Ту би могло да буде од помоћи ако нека од њих – разочарана и без илузија – пристане на статус крунског сведока.

Како било, то су људи који су живели ту, с нама и међу нама. И који су се ту радикализовали. Ми морамо да пронађемо начин како да поступамо с њима. И на крају, једно је сигурно: северна Сирија не сме да остане европски Гвантанамо.

Британски оператор преноса новца MoneyTO покренуо је слање дознака у Србију додајући ову балканску земљу у растућу листу земаља где се тренутно пружа таква услуга. Прочитајте ОВДЕ детаље.

Прочитајте ОВДЕ како је угледни немачки лист Шпигл сахранио Американце.

Извор: Дојче Веле