Како извештава француски дневни лист Ле Монде, пуковник Франсоа Режис Легриер, заповедник 68. артиљеријског афричког пука, сада рескира да буде кажњен због својих открића о неуспелој стратегији коју проводи западна коалиција за наводну борбу против ИД у Сирији.
Француски лист пише: “Војни врх му приговара што свој извештај није поднео надлежнима по хијерархији и што је говорио без да је чекао повратак у Француску, где је по правилу службе прву “повратну информацију” требао да да генералима у оквиру традиционално тајног “Завршног извештаја” на крају мисије. Због овог иступа пуковник Легриер треба да буде кажњен.
Чланак под насловом “Битка за Хајин – Тактичка победа и стратешки пораз?”, који је написао пуковник Франсоа Режис Легриер, уклоњен је с интернетске странице часописа, али га је историчар и бивши пуковник Мишел Гоја коментирао на свом блогу.
Коментаришући чланак пуковника Легриера, Мишел Гоја тврди да је “на граници између Ирака и Сирије Хајин био последње уточиште под контролом Исламске државе, па је његово освајање значило пораз непријатеља у смислу територија, али сигурно не и као организације”. Пуковник Легриер, који је заповедао француском артиљеријском групом на лицу места, био је на челу те битке, стога су његове анализе и сведочанства још драгоценији.
Како је 2000 терориста с калашњиковима пет месеци пружало отпор америчкој коалицији?
Легриер полази од једноставног питања, објаснио је Гоја: “Како се положај који је контролисало две хиљаде наоружаних бораца пет месеци могао одупрети таквим коалицијским снагама?”
“Запитајмо се то када узмемо у обзир укупне ресурсе нација које се боре против Исламске државе, говорећи о стотинама милијарди евра прорачуна, десецима хиљада борбених авиона, хеликоптера, ватреног оружја, тенкова и милиона војника. Овим израчуном добивамо највећу војну силу у историји човечанства. Зар та сила 2000 бораца наоружаних калашњиковима није требала да сломи у неколико дана, ако не и неколико сати? Одговор је очигледан, та коалиција није желела да рескира властите војнике”, цитирајући пуковника Легриера пише Мишел Гоја.
Штавише, Легриер упозорава да “Исламска држава” с падом Хајина није умрла и да ће њени симболи остати. Кад су Мосул, Рака и Хајин уништени “да би били спашени”, што су речи једног америчког пуковника у Вијетнаму, зар смо заиста изашли као победници? Будући да је очигледно да та разарања нису била неутрална и да се одбило преузети значајније ризике за војнике, то су учинили Ирачани или Сиријске демократске снаге, који су ионако тамо, али на нас пада готово сва одговорност за страдања цивила. Упркос свим предузетим мерама опреза, “нулта стопа смртности” за нас значи “многе смрти” међу локалним цивилним становништвом и подручју које држе наши непријатељи”, појашњава пуковник Легриер.
Легриер и Мишел Гоја се жале да је, између осталог, Француска, или боље речено француска влада, следила стратегију Сједињених Држава и није спроводила исту тактику као у Малију где су, према њиховом мишљењу, француске снаге поразиле исламисте.
“Политички опис овог рата против “Исламске државе” је Потемкиново село, али врло транспарентно Потемкиново село. Ми заправо видимо да се уопште не боримо против непријатеља и да радије приказујемо наше војнике на улицама Париза, него да их пошаљемо непријатељу, што је иначе њихов разлог постојања. Радије саветујемо и бомбардујемо, што нас чини зависнима о Американацима, јединим који масовно могу ударати издалека. Да, и више волимо да се други боре него ми, што нас опет чини зависним о њиховим плановима”, пише Мишел Гоја.
“Речено ми је да чланак пуковника Легиера више није доступан на страници “National Defense Review" и више га не видим на интернету. Не усуђујем се ни на секунду да замислим да паметно промишљање и забринутост за ефикасност француске војске могу да буду предмет било какве цензуре, на пример, кабинета министара. Не усуђујем се да замисли да се враћамо тим глупим праксама које су у прошлости увек биле увод у велика разочарања”, закључио је Гоја.
Британски оператор преноса новца MoneyTO покренуо је слање дознака у Србију додајући ову балканску земљу у растућу листу земаља где се тренутно пружа таква услуга. Прочитајте ОВДЕ детаље.
Прочитајте ОВДЕ какав је то говор Лаврова на Минхенској конференцији изазвао пажњу у свету.
Извор: Le Monde / La voie de l’épée/logicno. com/Л.Р
