Пише: Михаило Меденица
Не, Александре Вучићу, нисмо видели како се “бориш као лав за Косово и Метохију”, јер ни ти нити твоји претходници нисте лавови већ пуки стрвинари и хијене што на Србију кидишу као на рањену ловину!
Но, видео сам људе који су се борили за Србију на Кошарама, Паштрику, Бајгори, Дреници, Јунику, Рачку, Ораховцу, Великој Хочи, Дечанима, Пећи…видео сам децу која нису узмакла пред зверима ни стопу, видео сам полицајце, војнике, браћу руске добровољце, видео сам можда и превише да бих икоме од вас поверовао да се бори за било шта осим пуке и проклете власти, за себе на твом месту јер престо Јуде је, биће, за све вас најскупља српска реч, једино за шта ваља пострадати до задње капи крви.
Не ваше, разуме се…
Није суштина борити се као лав, Вучићу, јер лав се води инстиктом, глађу, крвљу- за Косово и Метохију се ваља борити као човек и то је више него довољно.
То је све што можеш и мораш да учиниш, јер човек се не бори за плен, већ своје, а шта је наше до Косово и Метохија?!
Где се то рађамо и васкрсавамо до тамо где пала и опогањена Самодрежа никад неће бити пала и опогањена, јер камен на земљи је тек белег где се корен граби за небо из саме дроби пресвете земље!
Лако је фукари да располути камен, али тешко је, немогуће, да располуте небо и земљу- тамјаништа те
Самодреже мирисна су вековима- довека!
За то се бори, политиканстки харлекину, као човек, мани се лавовања и бесрамних политиканстких ловишта!
То је једина битка коју свако од вас, што кидишете на Вучићеву фотељу мора да води, уколико није само престо Јуде, а све ће потоње победе доћи, верујте!
Доста нам је лавова- требају нам људи!
Лав ће поклекнути- човек неће!
Лав кидише на слабије и немоћне, човек никада! Човек брани и не да своје!
У човеку је Бог, с Богом у себи немамо о чему да преговарамо с ђавољим накотом Хараднајем и Тачијем!
С Богом у себи не преговарамо о метру светиње, јер светиња није туђа шума па да је метримо, већ Јордан- Србије!
Где ми не верујемо у Господа верује он у нас- има ли лепших доказа те вере и љубави од Грачанице, Богоридице Љевишке, Светих Архангела, Дечана, пећке светиње, Девича, Будисавца…
Није то човек зидао себи у славу већ да му потомци знају где Господ коначи па ако кад падну да имају о шта да се прихвате и дограбе небо…
Није ово мит, Александре Вучићу, већ суштина Србинова која га преплави ко вална кад заноћи и осване на Косову и Метохији!
Зна за шта живи- зна за шта умире!
Мани се ти лавовања, Јудо, маните се такве работе сви који јуришате на његов трон- људи нам мањка, звери има и превише!
Људи, Вучићу и компанијо, људи налик маломе Марку (тада је био мали, много је година прошло од тад, презимена му се не сећам нажалост)- јуначине из села метохијског.
Једино Српче, рођено, одрасло и срасло с калемовима жице око села.
Неколико метара детињства у једну страну, па неколико метара у другу и то је све, а опет читаво Косово и Метохија његова!
Сваког се дана проклета жица заривала све дубље у Маркове руке док је размицао да је прескочи, и сваког су га дана деца несоја тукла на ливади где би изашао да седи и гледа како се играју.
И нису му могла ништа- јер Марко се борио за Косово и Метохију као ЧОВЕК!
Марко је знао да не чини ништа лоше и да је ливада његових прадедова!
Марко није узмакао ни корака, Марко се није плашио батина, Марка жица није могла да устави да буде жива Самодрежа на тој ливади заветној!
Марко није лавовао већ био човек, ЉУДИНА, распеће на једној од хиљада Голгота Косова и Метохије.
Не требају нам лавови, Вучићу, већ људи, али шта ти о томе знаш?!
Људи, налик оној шаки одважних што их поменух у ранијем писанију да куражно стоје пред судом у Катанићевој бранећи крвичну пријаву поднету за велееиздају противу тебе и теби налик!
Људи који ће данас стајати на Тргу Николе Пашића под јединим заветом који имамо: “Стоп издаји Косова и Метохије!”
Људи који неће ићи ни за ким без за суштином- све су победе опела уколико не сачувамо литургију!
Нећу ићи за њима већ стајати уз њих!
Због Маркове ливаде, јер то су поља нашег постојања…
Да ли Мило може часно да оде са власти, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Два у један
