„Лави“ (у преводу млади лав), развијен од стране израелске ваздухопловне индустрије (ИАИ) током 80-их година а први прототип је полетео је 1986. године. Првобитни циљ пројекта био је да се у израелском ваздухопловству замене америчке борбене авиона А-4 Скајхок и домаће произведене ИАИ Кфир са око 300 нових борбених авиона „Лави“.
Али пројект „Лави“ отказан је од стране израелске владе 1987. године након притиска САД-а и недостатка финанцијских средстава. Укупно је произведено свега пет авиона. Проблем је настао 1982. године, када је израелски политички и војни врх одлучио да се „Лави“ из првотно замишљеног једноставног и релативно јефтиног авиона за непосредну подршку трупа на земљи развије као пунокрвни, вишенаменски борбени авион који може бити директни конкурент америчком Ф-16 који се већ налазио у наоружању израелског ратног ваздухопловства.
Како би израелски авион био јефтинији и примамљивији страним купцима него амерички Ф-16 који је тек почињао свој тржишни поход, реакција америчке стране могла се предвидети. Вашингтон се почео повлачити из финансирања пројекта, уводити ограничења на трансфер појединих компоненти потребних за израду авиона и на крају израелске власти нису имале другог избора него, суочене са изостанком америчке помоћи и претећим финансијским сломом пројекта, од њега одустану.
Парадоксално али нимало случајно, уместо „Лавиа“ Израелу су испоручене десетине америчких Ф-16 свих врста. Израелски млади лав тако је остао недовршен пројекат ког су Американци стопирали јер је више него очито угрожавао њихове извозне послове и био опасна, потенцијална конкуренција америчким производима, пре свега Ф-16.
Део војних стручњака сматра како је „Лави“ не само угрожавао пласман Ф-16 на светском тржишту него да је и непосредно одговоран за пропаст америчког Нортроп Ф-20 Тајгершарк. Та приватна инвестиција у развој авиона, који би био јефтинији и једноставнији за одржавање од сложенијег Ф-16, директно се сударила с могућношћу појаве израелског „Лавиа“ који је по свим особинама био далеко супериорнији.
„Лави“ је имао много сличности са Ф-16 али аеродинамичка конфигурација му је била сасвим друкчија. Управљачке површине биле су постављене напред, испред делта крила, управо онако како данас изгледа Саб Грипен. У оно време то је била неуобичајна аеродинамичка конструкција, а један од ретких авиона такве конфигурације био је у то време савремени Сааб-ов Ј-37 Виген. Тако да је изгледао као дете Ф-16 и Сааб-овог Вигена или данашњег Грипена.
„Лави“ је користио велику количину америчке технологије, између осталог и моторе, па је првобитно био опремљен млазним мотором ГЕ-404, али по испитивању прототипова израелски стручњаци су утврдили да не даје довољно потиска па је замењен снажнијим, такође америчким мотором PW-1120.
Највећа предност „Лавиа“ била је врхунска електроника, од дизајна кокпита до борбеног рачунара. Електронска опрема првобитно је била америчка али је поступно замењивана израелским производима. "Лави" је био дужине 14,57 метара, распона крила 8,78 метара. Максимални долет авиона био је 3700 км, а највећа брзина око 1960 км на сат. Био је наоружан с једним топом калибра 30 мм Дефа, а могао је да носи све тада најмодерније оружне системе за борбу у ваздуху и за деловање по циљевима на тлу. Између осталог био је предвиђен за коришћење свих америчких и израелских вођених ракета ваздух-земља и вођених бомби. Укупно је могао понети више од 7000 кг ракета и бомби на 11 носача.
Поред стнадардне, једноседне верзије, развијен је и двосед који је могао бити кориштен не само за обуку него је био потпуно борбено способан авион.
Након гашења пројекта произведни прототипови завршили су у израелским музејима, а постоје назнаке да је технологија развијена за „Лави“ трансферисана у Јужноафричку Републику, а могуће и Кину гдје је наводно коришћена у развоју кинеског вишенаменског борбеног авиона Ченгду Ј-10.
Праве разлоге пропасти пројекта јасно је изразио амерички обавештајни пуковник Џејмс П. Делофри: “Израел би вероватно извозио „Лави“ због малог домаћег тржишта и потребе извоза напредне технологије као средства стварања профита који ће се даље користити за домаћу војну индустрију. Извештај Вашингтон Поста о „Лавиу“ открило је постојање маркетиншког документа компаније ИАИ који је указивао на планове за продају авионаземљама трећег свијета. Надаље, Моше Керет, директор ИАИ-а, изјавио је 1987. године да би до средине 90.-тих година „Лави“ могао бити способан да учествује на тендерима на међународном тржишту наоружања“.
Амерички разарач кренуо ка Црном мору! Руси полудели, па одговорили у свом стилу. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Geopolitika.news/ Курир
