Прва наредна међувладина конференција на којој би требало да буду отворена нова поглавља у преговорима са ЕУ могла би се очекивати тек у јуну, оценили су учесници скупа о европским интеграцијама.
Државе чланице ЕУ на основу извештаја о напретку одлучују која ће поглавља бити отворена и када ће се то десити, а учесници данашњег скупа о значају румунског председавања унијом сматрају да одлагање његовог објављивања свакако не иде у корист Србије, али да не би требало да има превелике последице.
Годишњи извештаји о напретку земаља Западног Балкана требало би да буду објављени у априлу, а шефица преговарачког тима Тања Мишчевић каже да ће се то по свему судећи десити тек након избора који се одржавају од 23. до 26. маја.
То, додаје, отвара велики изазов за Румунију, као председавајућу Европским саветом, да до јуна буду усвојени закључци о проширењу и оцена о отварању преговора за државе кандидате, међу којима је и Србија.
"Доћи ћемо у озбиљну стиску са временом ако тек крајем маја извештај буде објављен. Напредак у поглављима се мери кроз годишњи извештај, ако он додје тако касно, како ће државе чланице успети да квалитетно оцене да ли је дошло до напретка и да ми покажемо да је до напретка дошло", рекла је Мишчевић на скупу у организацији Центра за спољну политику.
Председница Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић каже да државе чланице ЕУ не желе да се баве проширењем Западног Балкана пре избора. Наводећи да државе чланице ЕУ на основу извештаја одлучују која ће поглавља и када бити отворена, Грубјешић сматра да одлагање не би требало да има превелике последице за Србију, али да нам свакако не иде у корист.
Наводи да би прву међувладину конференцију током румунског председавања, на којој би требало да буду отворена нека поглавља у преговорима са ЕУ, требало да очекујемо у јуну.
"То би за нас била веома добра вест, јер имамо пет спремних поглавља, а у медјувремену ћемо вероватно завршити и послати још неку преговарачку позицију", наглашава Грубјешић и додаје да Србија не треба да чека да европски избори прођу, већ да припрема што више преговарачких позиција.
Са њом је сагласан и Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике, који истиче да је због Брегзита и европских избора природно очекивати одређени застој у ЕУ, али да то не би требало да буде разлог за стагнацију или нечињење по питању процеса европских интеграција.
Он каже да ће одлагање извештаја о напретку држава Западног Балкана уитицати на могућност држава чланица да донесу неке важне одлуке, превасходно кад је реч о отварању преговора са Северном Македонијом. "Државе чланице ће имати мање од четири недеље да сагледају и анализирају извештај ЕК, а неке од њих морају те извештаје да анализирају и у националним парламентима", подсећа Мајсторовић у изјави новинарима.
Кад је реч о Србији, извештај ће утицати на одлуку држава чланица о отварању нових преговарачких поглавља. "Верујем да ће велики део чланица желети да види како је Србија у претходном периоду напредовала, које реформе је спровела, где су одређена кашњења и на основу тога ће доносити своје одлуке о будућим поглављима која треба да буду отворена до краја године", рекао је Мајсторовић.
Амбасадорка Румуније у Србији Оана Кристина Попа не жели да спекулише о датуму објављивања извештаја о напретку, али наводи да ће се Европска унија у првој половини године суочити са великим бројем изазова, попут европских избора, Брегзита. "Чим се заврше европски избори, мислим да ће више фокуса бити на Западном Балкану", навела је Попа у изјави новинарима.
Бивши немачки канцелар Герхард Шредер изјавио је да је реално да Србија 2025. године уђе у Европску унију, и додао да ће Приштина кад-тад морати да укине таксе на робу из централне Србије, што је и предуслов да се две стране врате за преговарачки сто. Прочитајте ОВДЕ још детаља.
Извор: Танјуг
