Пише: Слободан Рељић
Ваља обратити пажњу како је прошлих дана Александра Вучића напрегнут док стоји иза премијерке на бинама широм српске државе у предизборној кампањи „Будућност Србије“ и слуша снажне говоре Ане Брнабић. Видело се да ту има нешто важно, а што председник мора и да покаже и да сакрије, као што уосталом стално ради. Време је да се Србима прода она „драгоцена“ роба коју смо увезли пре непуну годину из Хрватске - да нема ништа нормалније, нити пожељније у земљи Србији, него да „РОКО ИМА ДВЕ МАМЕ, А АНА ДВОЈИЦУ ТАТА“. Стигла је та велика мисао као сликовница за децу.
За наше потребе у тој поруци изванредној моћи ће се променити имена. Зашто би МИЛАНЧЕ и ДОБРИЛА (лепа стара српска имена) имали ишта против да за патерице и материце вежу и оца и мајку. Уосталом, лакше је „нашој деци“ да то памте. Сад после 20. фебруара још да се дода „само да се сачува мир у региону“ и то може постати предизборни слоган са којим ће СНС јуришати на изборима. У Вучићевој Србији јавно понижавање народне воље је константа.
Председник се својевремено жалио да има отпора за такву врсту чињења и међу својим најближим, мислио је на породицу, али он неће одустати. Да би нас „увео у Европску унију“ Србији треба закон о истополним браковима. Да ли мислите да то Вучићу подмећу шетачи? А не: „Склапање геј бракова могло би да буде могуће у Србији од 2020. године“, сазнаје таблоид који такве ствари добија из прве руке. „До тада би, наиме, требало да буде донет Грађански законик, чији нацрт предвиђа низ врло либералних закона, који поред истополних заједница правно регулишу и питања попут еутаназије и сурогат материнства.“
Не би се рекло да таблоид који сваки дан цитира и обожава Владимира Путина има икакву резерву према оваквој врсти „либералне промене“. Напротив. А Путин је, гледали смо то и ми, испричао Оливеру Стоуну како је руска Дума донела закон који забрањује „хомосексуалну пропаганду међу малолетницима“. И објаснио да у Русији нема дискриминације, насупрот „Сједињеним Државама (где) четири државе, мислим, имају кривичну одговорност, и ти закони кажу да су хомосексуалци криминалци“, али закон „тежи да заштити децу која треба да одрасту, да сазру, и тек потом донесу самосталну одлуку о својој сексуалној орјентацији. Само им говоримо да оставе децу на миру.“ Сврха таквог закона и многим људима на Западу звучи разборито. Али Србија неће робовати православном конзервативизму. Додуше, ни Српска православна црква и њен патријарх не рекоше ни реч о тим „либералним променама“!?
Читалац се вероватно сећа како је почетком маја прошле године министар без портфеља, Ненад Поповић преко твитера извикао у српској јавност како се у Србију увозе геј сликовница из Хрватске, а „у тренутку када се као држава боримо да на све начине подржимо рађање“. „Морамо да станемо на пут онима који желе да нас убеде да је у реду да 'РОКО ИМА ДВЕ МАМЕ, А АНА ДВОЈИЦУ ТАТА'“, пискарао је министар Поповић. Види се да није човек од председниковог поверења.
И? Сетићете се да су таблоиди преносили (обратите пажњу да су у Србији главни носиоци „либералних промена“ талоиди! ) како је у Влади Србије „вођена жива“ расправа у којој су Зорана Михајловић и Јадранка Јоксимовић, нескривено показивале шта о премијерки мисле, а она – наша канцеларка, такорећи срспка Ангела Меркел, очајнички укоревала Поповића како није очекивала да ће јој „баш он“ то приредити.
Премијерка не само да у увозу геј-сликовница није налазила ништа лоше, него се као особа с мисијом осврнула на „пуч у Влади“: „Волела бих да се моји министри баве својим послом, а не да износе ставове за које их нико није питао.“ Министри се у овој влади, очигледно, доживљавају као деца предшколског узраста. Какво заустављање увоза тог драгоценог материјала!? Не долази у обзир! А тај који пита за геј сликовнице „увредио је један број грађана за које ради и који га плаћају“. Срамота, што се не угледа на премијерку која радије вређа 95% грађана, него тај изванредни „један број“. Коме и она припада.
И онда је наша премијерка као велики стручњак за дигитализацију али и за демографске обнове становништва објаснила неуком Поповић да је „помешао све теме“, јер „наталитет и то да ли сте геј или нисте нема никаве везе“.
Е, сад је коначно јасно, на шта је канцеларка мислила. Требаће јој сликовнице. И лично. А и за тај „један број“ за који ће Грађански законик учинити нешто што је за нормалне Србе незамисливо: да две жене закључе брак! И да – „добијају децу“. Али нема дискриминације – могу и два бића која на први поглед личе на мушкарце. Кампања за то највеће људско право је већ у току. Таблоиди су још тада јављали „Ексклузивно! Брнабићка с девојком ради на беби: Откривамо где ће покушати вантелесну оплодњу!“ Ето, демографска обнова и лични пример! Срам да буде сваког ко се сада хвата популиста по Европи који су почели да подривају и урушавају велико достигнуће европске цивилизације – содомију. Друге цивлизације ту миленијумима касне за европском.
Јесте мало незгодно уводити Србима истополне бракове док најстарија Европа, баш Италија, удара у контрасмеру. Али „велике идеје“ су у СНС-овској Србији важније од Срба. Уз помоћ СПС-овских безбожника. Ми ћемо се борити за истополне бракове кад се више не буде борио нико. Нека нам се јави неко из ЕУ ко на најважнијој функцији у држави има геј-лице!
Неће нас већ напола протестантизоване за ових шест година СНС-овске власти, збунити италијански министар унутрашњих послова Матео Салвини који је 10. августа прошле године у католичком дневнику La Nuova Bussola Quotidiana најавио промену образаца за добијање електронске личне карте. Ту сјајну иновацију “родитељ 1” и “родитељ 2” он ће поништити враћајући оно банално“отац” и “мајка”. Видите, док ми у чизмама од седам миља јуримо у ЕУ и усвајамо европске законе а да и не мислимо, Европа бежи сама од себе.
Додуше, шта сте друго могли и очекивати од тог злог човека који не воли Емануела Макрона а који се опет деценијама мучи у недемократској Француској, с оном добром учитељицом Брижит, јер не може да јавно оде с својим дечком из специјалних јединица да, рецимо, француским спортистима честита успехе. Вучићевска Србија је то превазишла, још септембра 2017. и то у мизогином Истанбулу - кад је Ана с Милицом прослављала сребро кошаркашке репрезентације на Европском првенству. Ту се мало гицао селектор Саша Ђорђевић, али је после приведен „стаду прогреса“.
Зато се код нас готово нико није осврнуо на Салвинијев антицивилизацијски заокрет, кад се обрушио на велика достигнућа у сфери људских права: “Речено ми је да на веб страници Министарства унутрашњих послова образац за подношење захтева за електронску личну карту укључује називе 'родитељ 1' и 'родитељ 2'“, причао је тај дивљи човек који се братими с Орбаном. И: „Службама је одмах наређено да изврше промене како би вратили дефиницију оца и мајке. То је мали корак, али учинићу све што је могуће и допуштено Уставом. Одбранићемо нуклеус породице који се темељи на вези између мушкарца и жене.”
Ух, ух, ух! Мора да су се Ана, Милица и пријатељи згрозили. Јер ми се баш спремамо да и мајку и оца бацимо и мутну Марицу и да се ухватимо европских вредности. На прагу смо да Србију уведемо у „породицу европских народа“ где је она стара породица сасвим беспотребна, кад – цивилизација одлучила да постане примитивнија од Србије.
Али шта кога више брига за наслеђе Римског царства, и Западног и Источног, и хришћанства, имамо ми нове узоре. Ево рецимо добра Украјина. У Кијеву је најмасовнији државни догађај „геј-парада", коју обезбеђује седам хиљада (!) полицајаца и коју пропагира армија прозападних новинара. Код нас пет хиљада полицајаца и само дивизија СНС-овских и прозападних новинара. Мања смо држава, мањи ресурси, а и засад се од нас мање тражи из Империје. Али Александар и Ана ће то поправити. Морамо бити најбољи у заосталој Европи. Морамо породицу да претворимо у прах и пепео. Ангела Меркел ће нам помоћи у томе. Кад оде у заслужену мировину, може с Тонијем да саветује председника Србије. Да се коначно растосиљамо авети прошлости.
И неће нама Путин, Салвини и пет и по милијарди становништва на Земљи бити узор, и неће нама као ретроградној Италији „демографске политике бити много важнија од проблема јавног дуга“. Добро, донећемо и ми неку стратегију, као права европска земља, али ће се знати резултати: све мање деце и све више великих каријера у фабрикама каблова које ће отварати страни инветитори!
Шта ће нама Српчад од оца и мајке, ево прва министарка је показала да може другачије. Ово је XXI век! Не рађаш по логици природног детерминизма, ово је време људи слободних од старог морала и Божјих закона. Узмеш мустру из Брисела, убациш у Грађански законик и: наручиш дете као порцију кинеске хране за вечеру. Мало се играш поподне, ако ти каријера дозволи. А и никад се не зна с тим генима. Можда „нашој деци“ о којој се толико брину Вучић и Дачић однекуд избије пелцер с Косовским заветом. А кад је нешто „вештачко“ и кад није вештичије, мања је шанса да се то појави. Ова власт се јасно и гласно обавезала да ће све решити једном за свагда.
Хтети данас обичну Српчад је „аут“. Е, зато нама премијерка спрема нови закон, европски, наравно. Али не ове салвинијевске Европе која долази, већ оне коју репрезентују Макрон и Ангела. Што је и нормално, јер тако Ана лобира и за највеће достигнуће свог живота (ко није за себе није ни за своју земљу!). Ово ће се у Сан Франциску изучавати као „Анина мисија“. „Отпор“ и Срђа Поповић ће јој завидети. Ово је, ипак, суптилнија операција. Тако док председник буде радио на томе да се Србија око Косова не држи свог Устава к'о пијан плота, канцеларка ће да Нацрт прогура у Влади а онда да га баци пред Народну скупштину – предлог закона после кога ће Србија постати „европска земља“.
Ево овако. „Француски председник Емануел Макрон нема деце. Немачка канцеларка Ангела Меркел нема деце. Британска премијерка Тереза Меј нема деце. Италијански (сад већ бивши!) премијер Паоло Ђентилони нема деце. Холандски премијер Марк Руте нема деце. Ни председници влада Шведске Стефан Левен, Луксембурга Гзавије Бетел, Шкотске Никола Старџон - немају деце.
Списак се наставља. Деце немају ни летонски председник Рајмондс Вејонис, литванска председница Даља Грибаускајте и румунски председник Клаус Вернер Јоханис. Ни Жан Клод Јункер, председник Европске комисије нема деце.“ Србија ту, очигледно, касни. Родитељи наших лидера нису одрасли у европским вредностима. Тај примитивизам ће бити превладан једном за свагда, све уз тугованки „како нас је све мање“.
Шта то значи? „Рецимо то без увијања - написао је амерички писац Тед Малох, конзервативац - драматично несразмеран број људи који доноси озбиљне одлуке о будућности Европе не морају да брину како ће те одлуке утицати на децу или унуке о чијој будућности би требало да брину. Они нису део неке породице, али је њихова пажња потпуно усмерана ка основној и свеобухватној заједници којој дугују све - Држави.“
Ето, што ти је данашња Србија код нас ни највећи Европљани, због злокобног наслеђа прошлости, не могу да се понашају баш европски. Чак ни наша премијерка. Али, примијеркина мисија је да Србију научи „владавини права“. Зато њено дете не може остати само плод деветогодишње љубави, него мора да се убаци у Грађански законик. И Курир, чувен у нашем друштву по напредним идејама и посвећености развоју друштва, сазнаје „од извора блиских пару“ (Брнабић-Ђурђић) „да и геј парови могу да имају децу, то ће за неколико година бити готово нормална ствар и у Србији као што је у већини земаља ЕУ и савременог света“.
Фаланга Александара Вучића би могла да развије тезу да је поштено је да Срби ту буду фер према Ани (и нефер према себи!) и – да подрже истополне бракови. Па, шта! Да се не мучи јадна жена, да живи невенчана са оном „лепом девојком“. Кад сад талоиди почну да цвиле. Поред толиких проблема и толиких жртвовања за Србију, учинимо да Ана може да се увече врати у топли дом и да као и њени преци са својим брачним другом заложи огњиште. Ајмо браћо Срби, шта је један закон!? То је само папир, ова жеља је живот. А, ево, говориће и најбољи међу њима: жена је добила дете, а колико српских правих бракова нема ни једно. Ту ће се ангажовати и либерални статистичари. Црква се још није одредила.
Али, рекло би се, стојимо пред великом тајном како ће се народни посланици, они из СНС и СПС, који уводе - да њих цитирамо „педерски закон“ - понашати кад пред њих дође то живо слово на папиру. Замислите пируете Марјана Ристичевића да би могао да после седи на славама а да га сељаци не презиру као свињу која се представља као принцеза. Јер, то је исти онај свет који се у локалним скупштинама препуцавао на тему - ко ће од њих да „прими Курца“. СПС-овци су ту боље стајали, јер је Себастијан Курц, био Вучићев велики „пријатеље“. Али је то после легло. Каквог Курца, председник Србије је – а да нико од партије бивших четника и националних супербораца и необузданих „милошевићеваца“ није рекао ни реч – примио Тонија Блера.
То се ми, грађани српски, по ко зна који пут варамо. Нема међу народним посланицима нико никаву обавезу према народу. Не ставља народ у управне одборе, не поставља народ за директоре и менаџере, не запошљава народ „добру децу“. Знајући шта је народ наши народни посланици имају одрешене руке - да „без стида и срама“ доносе најнесрпскије законе. Болне, говорио је доскора председник.
То се већ збило кад су бирали Ану за канцеларку. Како су нашли њу? Да ли је добила иједан глас и на једним изборима? Да ли је могла икоме донети више гласова него што једна рука има прста? Шта је учинила за партију (осим за неког члана)? Добро, а за шта је она експерт? Познаје економију? Истакла се у неком културном деловању? Једино што је изашла из америчког инкубатора. Али, ни међу тим светом није врх.
То је чак и њој било мало без везе. "Србија се мења и то брзо, може да се каже да сам ја део те промене, али не желим да будем означена као 'геј премијерка Србије'“, рекла је кад је изабрана. И додала да „порука коју треба да пошаљемо јесте порука која се односи на способност, професионализам и поузданост." А како би могла бити означена? Као детектор за фашисте међу Србима?
Кад се та „способна, професионална и поуздана“ особа обрела у Орашцу, на дан Државности Србије, пред поруком „Издали сте Косово“ и звиждуцима, њена реакција беше: „Фашизам у Србији неће проћи“. И заиста, шта је Ани Брнабић Косово? Зашто они који се противе предаји Косова не би били фашисти? Да ли сте из њених уста чули неку реч која Косово другачије описује него као „проблем“, „велики проблем“, „мудра политика (разграничења) Александра Вучића“. Добро, али од ње то нико није ни очекивао.
Не може бити да она не говори искрено кад у Орашцу каже да је „поносна тиме шта је Србија данас, њеном снагом и њеном храброшћу“. При том, ако то одозго гледа Вожд, онда је јасно да се он и Ана не слажу ни у једном слову. Све што је он сматрао снагом она сматра, како рече, фашизмом, а све што она сматра снагом њега не би померило против Турака ни до 2025. године. "Много је Србија пропатила због фашизма, нећемо ово толерисати, али молим вас још једном испоштујте претке и државу Србију", казала је Брнабић, детектор фашизма. Препознаје их по звиждуку.
У чему је, по том погледу на свет, проблем да се преда Косово? Побогу, како може да у овој земљи данас постоји неко ко не види да је непризнавање америчког чеда Косова – фашизам. Јасно за Ану. Једино, што је мало блесаво у свему што је то је „службена политика“ по Ивици Дачићи, предаја Косова коју он из поштовања према председнику Србије зове „разграничење“.
„Жестоки момци“ из СНС су пристали, без речи, да изаберу „геј премијерку“ са свим тим њеним „способностима“. Извињавао се Дрган Марковић Палма, али остао Палма. Једини! А по мери своје вере, једино се поставио Муамер Зукорлић. Рекао је да се он о томе шта му забрањује вера и част не може договарати с Вучићем. Војислав Шешељ је у слободном саставу подсетио да је премијерка у сукобу интереса јер је та тзв. дигитализација Србије приватни бизнис њеног рођеног брата. Сви остали су дали свој глас за „геј премијерку“. Мали је напор, после тога, привести Србе „истополним раковима“.
Сви силни српски четници, одани православци, посетиоци Хиландра, педерофоби и путиновци, су прешли преко тих дилеме као преко лањског света. Шта да кажу. Па они знају да би без Александра служили за зезање у комшилуку, те све што чине бесловесно и није њихов избор него слушање Александра. До једног трена. Јер, Александар Вучић већ сад може да се пита, кад дође његов 5. октобар, ко ће бити с њим и ко од његових оданих сабораца неће излетети да са светином пали Скупштину и краде слике. Можда он може да их наброји више од највише ђачке оцене. Можда.
Текст Слободана Рељића о Косову прочитајте ОВДЕ.
