С друге стране, резултати овог истраживања показују да Албанци у већем проценту говоре српски – 18 одсто говори, 49 одсто делимично разуме, а 31 одсто не говори.
Како се наводи, уочљив је тренд погоршања стања код младих и то посебно код младих Албанаца од којих је 96 одсто одговорило да не говори, а само четири одсто да делимично разуме српски језик. Албански би волело да зна 71,3 одсто Срба, што је тренд који се код младих смањује (62 одсто). Српски би волело да зна 73 одсто Албанаца, али само 27 младих Албанаца.
Да има прилику да често говори албански језик, одговорило је 46 одсто Срба, док прилику да често говоре српски има 36 одсто Албанаца. Контакте са другом заједницом нема 39 одсто Албанаца и 31 одсто Срба, а чак 41 одсто испитаних међу српским становништвом изјавило је да нема ниједног пријатеља или познаника који говори албански језик.
Истраживање указује да Срби и Албанци разговоре воде на српском језику у 82 одсто случајева, на енглеском девет одсто, на албанском седам одсто или изузетно на неком другом језику, што је пример у два одсто комуникације.
На питање “Да ли сте за увођење албанског језика као изборног предмета у школама?” 34 одсто испитаних Срба има позитиван или условно позитиван одговор – “да” или “да, али још није време”. Са увођењем српског језика као изборног предмета, с друге стране, слаже се 44 одсто Албанаца. Истраживање јавног мњења “Комуникација међу припадницима српске и албанске заједнице на Косову – питање језика” вршено је током септембра и октобра на Косову међу грађанима и грађанкама српске и албанске националности старијим од 16 година, на репрезентативном узорку од 418 грађана.
Иса Мустафа открио чега се то Албанци највише плаше. Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Данас
