Наиме, почетком фебруара Александар Антић, министар рударства и енергетике и Душан Бајатовић, директор Јавног предузећа „Србијагас“ изјавили су да очекују да радови на изградњи Турског тока кроз Србију почну крајем марта или почетком априла. С обзиром да до тог рока није остало још пуно времена а да Европска комисија није дала „зелено светло“ за спровођење тог пројекта, поставља се питање да ли су српски званичници правилно проценили када би радови могли да стартују и да ли ће их уопште бити.
Стручна јавност сматра да радови могу почети до рока који је задат само у случају да Србија сама сопственим средствима почне да гради национални гасовод који би потом, ако Турски ток кроз Србију заживи, могао постати његов саставни део.
Експерт за страна улагања Махмуд Бушатлија сматра да су изјаве Антића и Бајатовића дате у дневно политичке сврхе, као што то у Србији, како каже, обично бива, али то не значи да радови заиста не могу да почну у време када је наговештено ако Србија има довољно новца за то.
– Сасвим је јасно да се не може очекивати да Европска унија не поштује правила која је прописала на својој територији, све док евентуално не донесе одлуку да их измени. Због тога је званично и стопирана изградња Јужног тока, јер је власник гасовода истовремено био и произвођач гаса. Истини за вољу, то и није одговарало истини, јер је Јужни ток требало да гради више компанија од којих је већина из земаља Европске уније, али оне нису имале довољно снаге да се изборе за остварење тог пројекта, као што је успешно урађено када је реч о изградњи гасовода Северни ток. Очито је да Москва овог пута од својих партнера очекује да се и они сами активније укључе у борбу за изградњу заједничког пројекта – истиче саговорник.
Он додаје да Србија у конкретном случају може да уради оно што је већ предузела Бугарска.
– Бугари су почели да граде на траси Турског тока национални гасовод који може постати његов део ако пројекат буде одобрен. Другим речима, ако Србија има довољно средстава да сама изгради гасовод кроз своју територију, замишљеном трасом Турског тока, никакве одлуке Европске уније не могу то да зауставе – истиче Бушатлија.
Са његовим мишљењем слаже се приватизациони саветник Бранко Павловић.
– Изјаву Лаврова треба посматрати као жељу Москве да се изврши притисак на Бугарску да та земља отворено затражи од Европске уније да пројекат Турски ток буде одобрен и реализован. То значи да Србија треба да сачека и види докле ће се ићи са изградњом гасовода кроз територију Бугарске. Ако га Бугарска изгради, то би требало да уради и Србија под условом да је обезбеђено довољно новца за те потребе – истиче Павловић.
Мистериозна обележавања
Житељи села у околини Титела обавестили су редакцију Данаса да су недавно „непознати радници“ који су се довезли „црним џиповима“ на њиховим имањима „нешто обележавали“ и при томе оштетили земљиште и онемогућили пољопривредну производњу на њему. „Не знамо ко је то урадио и зашто. Иначе, обележени део терена налази се на траси некадашњег Јужног тока. На основу тога сумњамо да су сада обележавања урађена за потребе Турског тока. Немамо ништа против његове изградње, само желимо да нас надлежни обавесте када нешто раде на нашој земљи и да нам се надокнади нанета штета“, рекао је један од пољопривредника. У Министарству енергетике до закључења овог издања нису добили никакав одговор.
Прочитајте ОВДЕ како ће Србија профитирати од Турског тока.
Извор: Данас
