Британија је архипелаг раздвојила од колонијалне осртвске територије Маурицијуса 1965., три године пре него што су Маурицијусу дали независност, али без тих острва.
Раних 1970-их, истерали су готово две хиљаде становника на Маурицијус и Сејшеле како би направили простор за базу на највећем острву Дијего Гарсија који су дали у закуп САД.
Британија деловала незаконито
У необавезујућем мишљењу саветника, врховни суд Уједињених народа за међудржавне спорове тврди како је Британија деловала незаконито у процесу деколонизације и да би се требала одрећи контроле над острвима које назива Територијом Британског Индијског океана.
Иако се од суда није тражило мишљење о суверенитету, одлука коју је донео у понедељак заправо позива Велику Британију да Маурицијусу препусти острва које контролише од 1814. године.
Председавајући судија Абдулкваји Јусуф рекао је у закључку одлуке да Британија “има обавезу окончати администрацију над острвима Цагос што пре”.
Овај случај на Међународном суду за правду сматра се тестом законитости споразума постигнутих између великих сила и мањих држава крајем колонијалне ере.
Становници Цагоса годинама су лобирали у Лондону како би им се допустио повратак на острва. Британија је 2016. продужила САД закуп острва Дијего Гарсија до 2036. и рекли су како се протерани острвљани не могу да врате.
Премијер Маурицијуса Правинг Југнаут рекао је како је ово “историјски тренутак за Маурицијус и његов народ, укључујући и становнике Цагоса који су непоштено избачени из своје домовине и спречава им се повратак последња пола века”.
Народ Цагоса и потомци моћи ће да се врате својим домовима
“Наш територијални интегритет сада ће бити целовит, а када се то догоди, народ Цагоса и њихови потомци моћи ће да се врате својим домовима.”
Општаа скупштина Уједињених народа затражила је у фебруару 2017. од суда извештај о томе је ли процес деколонизације законито окончан.
У свом је закључку Јусуф рекао: “Суд је закључио како деколонизација Маурицијуса није спроведена у складу с правима људи на самоодређење, па је континуирано управљање Уједињеног Краљевства острвима Цагос неправедан чин који носи међународну одговорност те државе.”
Из Маурицијуса су тврдили како су били присиљени да се одрекну острва како би добили независност од Британије. Из Велике Британије су рекли да се Маурицијус својевољно одрекао острва.
Одлука није обавезујућа, али има тежину у саставу међународног права
Са 13 гласова на према један, суци су подржали одлуку која није обавезујућа, али има тежину у саставу међународног права.
Острво Дијего Гарсија имао је кључну улогу у конфликтима с Ираком и Авганистаном од 1991. када је служио као место лансирања америчких далекометних бомбардера. САД и Велика Британија су гласали против УН-ове резолуције којом се тражило мишљење суда.
Филип Сандс, члан правног тима Маурицијуса на Међународном суду, рекао је како ће следећи корак бити да Британија и Маурицијус седну и договоре преузимање.
“Наћи ће се начин да се ово покрене напред, притом чувајући интересе свих, али и поштовајући одлуку суда”.
Борбене могућности Су-57 су данас непревазиђене, изјавио је председник комитета Савета федерације за одбрану и безбедност Виктор Бондарјов. Прочитајте ОВДЕ шта је још рекао.
Извор: Хина
