"Група Лима", у којој су земље које не подупиру председника Николаса Мадура, позвала је у уторак на демократску транзицију у Венецуели упозоривши на "тешко хуманитарно стање", али је одбила примену силе о којој размишља Вашингтон, савезник опозиционог челника Хуана Гуајидоа који се жели вратити у домовину.
Четрнаест земаља те групе објасниле су "своје уверење да прелаз у демократију морају осигурати сами Венецуелци мирним путем, у оквиру устава и међународног права, политичким и дипломатским путем, без примене силе", пише у завршној изјави објављеној након њихова састанка у понедељак у Боготи.
Лимска група на чијем су састанку први пут били Хуан Гуајидо и амерички потпредседник Мајк Пенс, позвала је Међународни казнени суд да истражи "тешко хуманитарно стање" у некадашњој нафтној сили која је запала у кризу.
Чланови групе су оценили да су "Мадурово злочиначко насиље над цивилним становништвом" и његово одбијање да пропусти хуманитарну помоћ коју највећим делом шаљу Сједињене Државе "злочин против човечности", додаје се у тексту.
Гуајидо који је упркос судској забрани отпутовао у Колумбију на састанак групе, изјавио је у понедељак да ће се "ове недеље" вратити у домовину, а његови сарадници упозоравају да је примио "озбиљне и веродостојне претње".
Моурао: Нико се не нада војном решењу
Николас Мадуро је састанак Лимске групе назвао иницијативом која је "део политике која покушава створити паралелну власт у Венецуели".
Бразилски потпредседник Хамилтон Моурао изјавио је раније како ни под којим условима његова земља неће допустити САД да војно интервенише у Венецуели с бразилске територије.
"Нико се не нада војном решењу", рекао је новинарима у Боготи, током састанка "Групе Лима", блока нација од Аргентине до Канаде, посвећене провођењу мирног решења венецуеланске кризе, преноси Хина.
"Група Лима" неће подржати инвазију САД, казао је Моурао, те ће наставити с дипломатским, политичким и економским притиском на "режим" венецуелског левичарског председника Николаса Мадура.
Бразил је, као и многе западне владе, признао Гуајидоа као легитимног челника Венецуеле.
Сједињене Америчке Државе затражиле су хитну седницу Већа сигурности Уједињених нација како би се расправљало о ситуацији у Венецуели, пренеле су раније агенције.
Притисак САД на Веће сигурности
Конкретан повод јест онемогућавање уласка у државу конвоја са страном хуманитарном помоћи, које су спречиле снаге председника Мадура.
Вашингтон извршава притисак на Веће сигурности УН да формално позове на слободне и поштене председничке изборе у Венецуели, уз присуство међународних проматрача, што је подстакнуло Русију да предложи другачији нацрт резолуције.
У међувремену је САД увео санкције још четворици венецуелских званичника у оквиру стварања притиска на Венецуелу и председника Мадура, чији избор Вашингтон сматра нелегитимним.
Акција се подудара са учествовањем америчког потпредсједника Мајка Пенса на састанку земаља регионалне "Групе из Лиме" у Боготи, где се од њега очекивало да објави даљње кораке против Мадурове владе.
САД је признао Гуајидоа за привременог председника Венецуеле.
Пенс му је дао пуну подршку, казавши да ће "САД бити уз Гуајидоа док се не врати слобода у Венецуелу".
Пенс: Све опције на столу
Поновио је претњу америчког председника Доналда Трампа да су "све опције на столу" како би се Мадуро свргнуо с власти.
Бразил је раније одбацио постојање било каквог ризика да дође до сукоба на граници с Венецуелом након Мадурове објаве да затвара ту границу.
Венецуела је погођена протестима од 10. јануара, кад је председник Мадуро положио заклетву за други мандат, након избора које је опозиција бојкотовала.
Напетост је додатно повећана кад се Гуајидо 23. јануара прогласио вршитељем дужности председника, што су подржали САД и многе европске и латиноамеричке државе.
Русија, Турска, Кина, Иран, Боливија и Мексико подржавају Мадура.
Прочитајте ОВДЕ где је то сукоб све ближе ескалацији.
Извор: Хина
