Пише: Марко Бастаћ
Наиме, негде тамо после лета Србија је ћутала, а прворођени је најављивао још десет година власти без контроле. А онда су прво покушали да убију карикатуру, па су покушали да убију Борка Стефановића, а недуго после тога покушали су да убију и новинара Јовановића… И онда је Србија из те теретне тишине почела да шета, уз поруку да неће дозволити напредном клану да нашу земљу претвори у своју насеобину. И ту сада више нема стајања, шета се у више од 40 градова, а страх којим су покушали да парализују грађане нестаје сваком новом шетњом и сваким следећим идиотлуком оних који се лажно представљају као државно руководство. А исти, мислим на идиотлуке, се множе. Нервоза у напредном клану расте. Крај је познат. Видели смо га овде већ једном, тамо на почетку новог века, а видели смо и извесност таквог краја већ много пута у историји. И ту нема више дилеме. То је закономерност. Када шетња прерасте у марш, заборављени, обесправљени, понижени и покрадени грађани ће испратити овај режим у историју која ће га запамтити као елементарну непогоду. То знају и они, зато нас више не пребројавају, нити се пигмеји који се мотају око ногу вође напредног клана баве утврђивањем све већег броја оних који имају храбрости да им кажу “седи један”.
Али ту се посао не завршава, обавеза наше генерације је да промени систем који ради само за привилеговане и да пут демократског развоја учини иреверзибилним. Обавеза наше генерације је и да установимо механизме који ће оне који тек долазе заштитити од свих кланова који би да владају, а не да служе грађанима. Тај посао подразумева морализацију политике и стварање оквира у коме су представници грађана заправо само смењив и контролисан сервис, који у име и за рачун грађана доноси најбоље могуће одлуке за све, а не само за неке. И око тога ће се већина грађана који шетају сложити. Али има један део оних који никако да престану са мерењем чистоће крвних зрнаца сваком ко јесте или ко покушава да буде део опозиционог корпуса, као и утврђивањем исправности напред дефинисане идеје, која треба коначно да модернизује наше друштво.
И немам ништа против тога да се преиспитају и људи и сама идеја, баш као и модели њене реализације. Немам ништа ни против нових лица у политици. Напротив, за све то имам разумевање, али само док не чујем оно чувено „сви су исти“. Ту мантру која је напредном клану дала у руке кључеве наше будућности морамо разобличити. Та мантра је постала генератор негативне селекције и акцелератор политичке и сваке друге корупције која је озбиљно угрозила саме темеље нашег друштва. Да нисмо исти, могао бих доказивати позивајући се на системе вредности који нам никада нису били исти. Међутим, мислим да је боље да укажем на два аргумента који ту мантру пензионишу, још док се она рађа као последица разочараности, неповерења и бојазни да не можемо боље.
Први аргумент је дијаметрално супротан однос власти и опозиције према захтевима протеста. Сетите се, како је вођа напредног клана реаговао на први захтев протеста да осуди и заустави насиље над политичким неистомишљеницима. Рече тада он да неће испунити ниједан захтев протеста чак и ако нас буде пет милиона. За разлику од њега, опозиција је на захтев грађана који су инволвирани у организацију протеста започела циклус састанака свих релевантних и искрених опозиционих политичких актера, у оквиру којих ће се це врло брзо дефинисати Уговор са народом, који ће гарантовати пензионисање система који нас лаже, вара и краде.
Тај план подразумева заједнички одговор на све покушаје напредног клана да спречи промене које су почеле на улицама наших градова. И то је разлика између нас, то је разлика у схватању демократије. Они грађане игноришу и понижавају, а ми са друге стране са грађанима комуницирамо и покушавамо да заједно утабамо демократски пут без повратка.
Други аргумент је везан за начин комуникације са светом. Ове недеље ће у Београду боравити представници Савета Европе, који су након што им се обратио Небојша Зеленовић одлучили да сесију Комитета за мониторинг Конгерса локалних и регионалних власти одрже баш у нашем граду. Много тога им није јасно, многе ствари их брину, нешто и не разумеју. А ми ћемо нашим партнерима из Савета Европе новим доказима указати на бројна кршења Европске повеље о локалној самоуправи која је инкорпорирана у наше законодавство, али и континуирано деловање напредног клана у правцу разградње институција и негације демократије.
Једноставно, као одговорни људи разговараћемо и то аргументима како бисмо показали да и данас у Србији живе грађани за које истина и слобода немају цену. Дакле, нећемо поклањати кучиће, нећемо потписивати иконе, нећемо мољакати наше госте да се обрате грађанима које смо пре тога потрпали у аутобусе и довели на страначки скуп на коме је присуство обавезно, а оправдање за недолазак не постоји. Нећемо у циљу подизања сопственог рејтинга злоупотребљавати цркву и у јефтини политички игроказ упетљавати патријарха. Ништа од тога нећемо радити, јер – нисмо исти. Ми волимо своју земљу, поштујемо све њене грађане уз чврсто опредељење ка изградњи модерног и развијеног друштва слободних појединаца којима држава гарантује једнаке шансе. И молим вас, сетите се овога док вас буду бомбардовали лажним вестима о издаји, лоповлуку и порочности свих нас који не мислимо као они. И запамтите, нас је ипак више. Видимо се у суботу.
Аутор је председник београдске општине Стари град и један од лидера Савеза за Србију.
Какву поруку шаље најновији пропагандни спот СНС. Погледајте ОВДЕ.
Извор: Данас
