У разговору за "Новости", објашњава да је одмах по доласку чуо да су Срби, Роми и Албанци, које је ОВК гледала као нелојалне, мучени и да су нестајали.
- Када сам се вратио на Косово после десетак година, један млади Србин и његова супруга у Грачаници су ми први пут говорили о "жутој кући". Био сам ужаснут, али ме то, с друге стране, није изненадило, имајући у виду искуство са терена - истиче Огар.
С каквим сте предубеђењем дошли на Косово?
- Када сам кренуо, нисам познавао Балкан, осим што сам био у краткој мисији у Сарајеву. Пре поласка, разговарао сам са својим оцем, генералом у пензији, који је већ био у годинама и тешко болестан. Умро је неколико месеци касније. Увек ћу се сећати шта ми је тада рекао: да лоши момци у тој причи нису обавезно Срби, као што сви причају. Поручио ми је да водим рачуна и да будем веома опрезан.
Шта вам је остало као најупечатљивије из тог искуства?
- Моје присуство на Косову је било веома кратко. Остао сам свега двадесетак дана. Али и то је било сасвим довољно да стекнем увид у ситуацију. Ушао сам на Косово после потписивања Кумановског споразума, на челу првих француских трупа. Зауставили смо се кратко у Гњилану, а затим се сместили у Косовској Митровици. Моја јединица је бројала око 150 људи и били смо потпуно сами. Успоставили смо контакт са српском војском. У исто време, контактирали смо и са ОВК, са којом смо имали много инцидената. Одмах смо схватили с ким имамо посла. Постало ми је јасно да су западни медији ширили колосалне дезинформације. За њих су постојали лоши Срби и добри Албанци, и требало је да у то поверујемо. А у пракси, на терену, било је потпуно обрнуто.
С ким сте тада највише комуницирали на Косову?
- Био сам у контакту са одговорнима из ОВК за ту зону, Рахманом Рамом и Самијем Луштакуом, који се тренутно налази у Хагу. С њим сам одмах имао конфликт, када се догодио напад на манастир Девич. Чланови ОВК су провели три дана у манастиру, пљачкајући га и уништавајући га. Отишли су и вратили се неколико сати касније, да би наставили тамо где су стали. Наишли су на моје људе који су тражили да се предају. Одбили су и припуцали. Припадници моје јединице су узвратили. Неколико њих су убили или ранили и очистили терен. Сутрадан ујутро дошао је Луштаку да се жали, како их ми, "савезници", убијамо. Рекао сам му да ће завршити на суду као одговаран за злочине које чине његови људи и поручио му да поведу рачуна о томе шта ће убудуће да раде, јер ћемо сваки пут тако реаговати. Сада је у Хагу. Наравно, нису ме звали да сведочим.
Дик Марти, као и Карла дел Понте пре њега, каже да су докази нестајали у Хагу?
- Француски тужилац на служби у Бриселу, који ме је у јулу 2014. посетио у мојој париској канцеларији, а који је истраживао злочине на Косову, рекао ми је да имају чврсте доказе на основу којих Тачи, Харадинај, Луштаку и други неће моћи да се извуку. Али је додао и да ће у исто време све бити веома компликовано, јер многи сведоци нестају. Чим лидери с Косова идентификују неког сведока, он, гле случајности, нестане. Деси му се саобраћајна несрећа или нека друга невоља. Тужилац ми је рекао да је са интересовањем читао моју књигу и питао ме је да ли сам спреман да сведочим. Наравно, пристао сам. Проценио је да ће за две године све бити завршено. Четири и по године су прошле од тада, а он се никад више није појавио.
Није вас било страх да сведочите, у ситуацији када сведоци нестају као на траци?
- Ни најмање! Понекад ми прете они који се крију на друштвеним мрежама. Знам да се и косовска тајна служба интересовала за мене. Имам данас непријатеље на Косову и у Руанди. Хашим Тачи и Пол Кагаме су исте америчке марионете које је поставила Мадлен Олбрајт. Наћи ћете исту мрежу иза њих. Сви ћемо једнога дана умрети. Нико не зна дан и час. Немам проблем с тим. Једино се, као верник, надам да нећу отићи у пакао. Ако треба да умрем сутра, умрећу, ако то треба да се догоди за четрдесет година, догодиће се тада. То ме неће спречити да кажем оно што знам и што треба да кажем. А пре тога, знаћу да се браним.
О чему сте хтели да сведочите а нису вам дали прилику?
- О ратним злочинима. О општем понашању припадника ОВК који су нападали невине и убијали их. Једне вечери, на пример, моја екипа специјалних француских снага била је у патроли северно од Косовске Митровице у Старом Тргу. У радничком насељу налетела је на два велика џипа у којима су били припадници ОВК. Пљачкали су станове у којима су живели Срби. Радило се о старим и немоћним људима. Прислањали су им пиштоље на чело, тражећи да одмах оду, уз претњу да ће их, у супротном, ликвидирати. Једног човека су тако већ били убили. Ухватили смо их, фотографисали и податке о њиховом идентитету предали жандармима, који су у међувремену стигли на Косово. То су прецизни примери ратних злочинаца. Током двадесетак дана имали смо много таквих случајева.
Хашки тужилац Џефри Најс сада је постао бранилац косовских лидера. Хоће ли, онда, Тачи и остали, после свега, одговарати пред правдом?
- Истрагу у оквиру које ме је посетио француски тужилац водила је, као што сам већ рекао, ЕУ. Стекао сам утисак да је био спреман да иде до краја, али неко га је очигледно у томе зауставио. Проблем је у томе што је правосуђе ЕУ њихов дискретни помагач. Нису баш могли да их не изведу пред суд јер је било превише елемената који су их на то приморавали пред јавношћу, али ће све учинити да се извуку. Зашто их, иначе, до сада нису осудили? Имају помагаче, као што је, на пример, Бернар Кушнер. Игра је намештена.
И даље мислите да се решење за Косово налази у Резолуцији 1244?
- Нисам Србин, и зато не могу да дам савет. Али као пријатељ Србије, могу да кажем само то да је та резолуција добра основа за разговоре и да је и даље на снази. Она потврђује суверенитет Србије над Косовом, без обзира на то да ли су тамо већина Албанци или Срби. Косовска држава је илегална.
На крају сте се спријатељили са Србима?
- Позитивна страна ових тешких догађаја је што сам упознао Србију и Србе. Много волим вашу земљу. Жао ми је само што нисам коректно научио српски језик, већ знам тек понеку реч. Знање језика је важно за још ближи контакт са људима. Имам много пријатеља у Србији и посећујем их кад год могу. Крајем марта сам позван да учествујем на једној комеморацији поводом обележавања двадесет година од НАТО бомбардовања. Наравно, доћи ћу.
Ускоро ће у посету Србији доћи и председник Француске Емануел Макрон?
- Надам се да ће се том приликом извинити због пријема који је приређен председнику Србије Александру Вучићу 11. новембра у Паризу и учинити гест искреног пријатељства Француске према Србији. Француз сам, пријатељ Србије, и тешко ми је када гледам да две земље које имају заједничку историју нису савезнице. Многи Французи мисле као ја. У Србији ме увек примају срдачно и братски. И поред онога што се догађало последњих година, остале су јаке везе. И никада се нећу одрећи истине и нашег пријатељства.
Са Хашимом на доручку
Хашима Тачија сам случајно видео у једном хотелу у Риму пре годину и по. Био је на доручку за столом поред мог стола. Стегло ми се грло. Ишао сам пословним поводом и био са пријатељима који су се забринули да случајно не дође до скандала. Заједно смо ушли и у лифт. Био је са своја два телохранитеља, гледали смо се очи у очи, али сам успео да се суздржим и ништа нисам рекао. Распитивао сам се после тога због чега је био у Риму и сазнао да га је тада примио папа Фрања, што ме је револтирало.
Срби и Руси су на ТВ негативци
Сада се говори и о мењању доказа за масакр на Маркалама у Сарајеву?
- Био сам само неколико дана у Сарајеву и нисам компетентан да одговорим на то питање. Али, оно што знам је да је то био рат са много манипулација и дезинформација, да би се дошло до тога да се оцрне Срби. И то је, једно време, одлично функционисало. Ствари се сада полако мењају, али је остало још много посла. У америчким телевизијским серијама Срби и Руси су, и даље, увек негативци.
Мирољуб Петровић љуби шиптарску заставу и позива Србе да се поарабанаше! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
