Према речима часописа Iceland Magazine, “потрошачке цене на Исланду су у просеку 66 одсто веће него у другим деловима Европе, надмашујући европске земље које су иначе окарактерисане као скупе - Швајцарску, Норвешку и Данску”.
Само погледајте цене хране у главном граду Исланда, Рејкјавику - већ направљен сендвич у продавници може да кошта више од 10 долара, док вам један чај (са “бесплатном” топлом водом) може изнети и 4 долара. Оброк за двоје у обичном ресторану креће се између 80 и 100 долара, док пиво у центру града износи око 12 долара током редовног радног времена. Другим речима - посета Исланду је као да сте заробљени на аеродрому, осим што овај аеродром има вулкане.
Што се тиче земље која је тако скупа, не постоји једно објашњење. То је комбинација политике, економије и географије.
Хајде да почнемо од географије. Будући да Исланд скоро голица Арктички круг, његова клима не погодује пољопривреди. Постоји само неколико природних усева и сезона раста је кратка. Према извештају Европског конзордијума за политичка истраживања (ПДФ), Исланђани су 2010. године произвели 64,9 одсто сопствене хране и пића. Остатак те хране је увезен, а исто важи и за већину других добара.
Трошкови увоза тих производа - обично из Велике Британије, Немачке, САД и Норвешке - преносе се на потрошача. На Исланду се увозни слаткиши и алкохол шаљу са додатном надокнадом за терет, а сви производи од пшенице подлежу релативно високој тарифи. Дакле спремите се да платите тај хлеб дебело.
Валута земље такође одржава високе трошкове. У 2008. години Исланд је био погођен финансијском кризом у којој су три банке у земљи пропале, а вредност националне валуте, круне, је пала. Али земља је доживела чудесан опоравак. Од 2009. године, круна је ојачала за невероватних 40 одсто у односу на евро, а 2017. године сматрана је најбољом валутом у свету. То је довело до пада куповне моћи америчког долара.
Порези такође повећавају трошкове. Као и већина земаља, Исланд има порез на додату вредност илити ПДВ. ПДВ за робу на Исланду је 24 процента, док је ПДВ за храну опорезован по дисконтној стопи од 11 одсто.
Међутим, иако порези доприносе, они нису узрок високих цена на Исланду. Многе земље имају сличне високе стопе ПДВ-а, али нису толико скупе. Немачка, на пример, има 19 одсто ПДВ-а и 7 одсто ПДВ-а на храну, али је дом знантно јефтинијим намирницама. Такође је важно знати да, као међународни посетилац, можете да добијете део поваћеног ПДВ-а. Уместо тога, највећи допринос високим ценама на Исланду представља животни стандард земље. На Исланду, просечни приход пре опорезивања износи око 60.000 долара, са средњим приходом око 47.000 долара.
На Исланду, око 92 процента радног становништва је део синдиката. Сходно томе, људи који раде послове које би многи из других земаља размотрили као послове са “ниским платама” - посебно радна места у услужној индустрији - зарађују много више новца и уживају више бенефита. У ствари минимална плата за већину индустрија износи 300.000 исландских круна или око 2.500 америчких долара. То је еквивалентно 15 долара на сат. Али пошто запослени зарађују више, купци углавном плаћају више за робу.
Језиво предвиђање научника! Американце чека ужас! Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: nationalgeographic. rs
