Пише: Драган Ђилас
Рекао сам да нећу одговарати на било шта што кажеш, пошто истину можеш рећи само случајно и на твоје изјаве више нема смисла одговарати. Међутим, не могу ћутати док својом политиком поново угрожаваш опстанак нашег народа и поново покушаваш да избегнеш одговорност за то.
Пре три дана сам се вратио са Косова и Метохије. Разговарао сам са Србима који су тамо остали упркос твојим победама у Бриселу. Написи твојих таблоида нису вредни ниједне речи, тако да се нећу обазирати на то што поново хоћеш политичке противнике да прогласиш непријатељима, издајницима и на њих свалиш одговорност за своју неспособност и свој неуспех.
Где год да си се ти, „Ацо Србине“, како те називају твоје улизице, бавио националним питањем, тамо Срба више нема. Последњи је тренутак да те народ и грађани Србије зауставе, јер својом политиком протерујеш Србе не само са Косова, већ и из целе Србије. Свака године твоје владавине значи да нас је сто хиљада мање, да смо још више економски заостали у односу на европске земље, да имамо мање слободе и мање живота.
На овај начин ти се обраћам јер си рекао да „са опозицијом нема шта да разговараш“ и да „ће Срби сазнати план за Косово тек када га кажеш Албанцима“. Грађани Србије имају право на одговоре, они су власт у овој земљи, а не ти. Шта год мислио и како год ти се чинило. На много питања си дужан одговоре грађанима којима си председник. Предлажем ти да почнеш од ових:
1. Због чега су преговори у Бриселу претворени из техничких, који се тичу свакодневних животних питања, у статусне, који се тичу статуса Косова и граница Србије?
2. Како је могуће да неко у шест година преговарања након потписивања Бриселског споразума испуни све тачке које су његови уступци, а не испуни се ниједна тачка која је уступак супротне стране? Ко у преговорима да све, а не добије ништа? Како је могуће да си потписао да се полиција са севера Косова и Метохије интегрише у косовску полицију, да се судске власти интегришу у правни систем Косова, да си потписао да се општински избори на северу Косова и Метохије организују по законима Косова, а да наша страна заузврат није добила ништа? Да ли су то те победе у преговорима које сте славили шест година?
3. Где су твоји „пријатељи“? Годинама нам говориш како Србија никад већи углед и више пријатеља у свету није имала, да немачку канцеларку зовеш у пола ноћи. Тонија Блера си позвао да саветује Владу Србије, а Герхарда Шредера да ти говори на страначком скупу на годишњицу бомбардовања. Јуче си рекао да су те сви „издали“. Никада ниси имао пријатеље Александре Вучићу, тако да не можеш да препознаш да то што се неко рукује са тобом пошто му стигне чек, није пријатељство.
4. Зашто представници Српске листе, странке коју си формирао на Косову, седе у Влади Косова која нам уводи царине, предлаже платформе и не решава убиство Оливера Ивановића? Од њихових гласова зависи владајућа већина Рамуша Харадинаја, косовског премијера. Зашто држиш Харадинаја на власти, Александре Вучићу?
5. Зашто унижаваш државу Србију и у Минхену на реченицу Хашима Тачија да не може да дозволи Заједницу српских општина пошто то није по законима и уставу ентитета који представља изговориш да си ти „због преговора више пута прекршио свој Устав“? Прво, то није твој Устав, Александре Вучићу, то је Устав Републике Србије над којим си се заклео да ћеш га поштовати. Друго, кршење Устава Републике Србије повлачи последице. Колико вреди твоја заклетва?
6. Зашто унижаваш грађане Србије и шест година одбијаш да закажеш седницу Скупштине Републике Србије на тему Косова и Метохије? Зар грађани Србије не заслужују да чују твој план за који годинама тврдиш да постоји? Како је могуће да Косово има платформу, има овлашћене преговараче од стране њихове скупштине, има читав тим за лобирање у Бриселу, а ми немамо ништа од тога? Косово и Метохија није твоје, Александре Вучићу, не можеш да преговараш о њему као да продајеш стан. Можда баш онај који си добио у току бомбардовања наше земље.
Унапред знам да нећеш имати одговор ни на једно од ових питања и да ћеш понављати лажи о издајницима и лоповима. Као што знам да нећеш одустати од промене граница Србије иако свако паметан схвата да то није решење. Не може се решење правити на несрећи оног дела српског народа који ће остати с друге стране тих твојих граница.
Решење је у помирењу Срба и Албанаца, а не у разграничењу. Али до помирења не могу довести они који су директно окрвавили руке с једне и они који су хушкали у рат и злочине с друге стране. Свако са имало стида би поднео оставку или се макар повукао из преговора у којима је позицију Србије уништио. Да ти је иоле стало до Србије препустио би тај посао неком интелигентнијем, способнијем, поштенијем. Ти наравно то нећеш урадити. Теби се жури да што пре „решиш Косово“. Зашто је то тако, одговорићеш када за то дође време. Не мени, и не сада.
Шта су изјавили Вучић и патријарх Иринеј након јутрошњег састанка сазнајте ОВДЕ.
