Наука пред историчаре оставља могућност испитивања алтернативне историје - тражења одговора на питања како би се одвијала стварност да неких догађаја није било, или да им је исход другачији.

„Да није било атентата, Ђинђић би на власти дочекао 2004. годину, завршио би неке од реформи, али тешко да би постигао бољи резултат од Бориса Тадића - и тај резултат би га довео у позицију да мора да преговара.

Тешко да би он водио Србију у будућности", каже историчар Чедомир Антић.

Антић је са колегом историчарем, Предрагом Марковићем, један од протагониста алтернативних историјских сценарија у српској науци.

„Ђинђић је као Кенеди у Америци или кнез Михаило у нашој историји - једна шанса после које се не зна шта би било касније.

Он би се суочио са свим проблемима који су пратили и друге после њега - питање је како би се он борио са њима", каже Предраг Марковић.

Поред историјске науке, и Антић и Марковић су данас политички ангажовани.

Марковић је заменик председника Социјалистичке партије Србије, а Антић члан Политичког савета Народне странке Вука Јеремића.

Где би данас била Србија

Антић сматра да се Србија данас налази веома далеко од Ђинђићевих замисли.

„Он је био уверен да Србија може да направи корак напред.

Није разумео да ниједна земља није успела да направи велики корак, а да није нашла снагу у прошлости - посебно у подељеном друштву, попут српског."

Његов колега Марковић, с друге стране, сматра да је прво потребно дефинисати Ђинђићеву визију Србије.

„Шта је тачно његова визија?

Он је имао више визија и не знамо која би превагнула и са којом би се наметнуо политичком животу."

Највише је различитих интерпретација политике Зорана Ђинђића према питању Косова - и данас отвореној дилеми која стоји на путу Србије ка Европској унији.

„Владе које су дошле после Ђинђића наставиле су све његове политике, осим према Косову.

Поставља се питање да ли би и Ђинђић издржао спровођење косовске политике до краја.

Вероватно не би - он није био доктринар, фанатик, смејао се таквима", наглашава прагматичну црту убијеног премијера Чедомир Антић.

Како би изгледао политички систем Србије

Шеснаест година после убиства Ђинђића, његова Демократска странка налази се у опозицији, са мало утицаја на политичке процесе.

Иако је ДС, међу важним функцијама, освојила најпре место градоначелника Београда 1997. године и то управо доласком Ђинђића на место првог човека престонице, ова странка на последњим изборима није прешла ни изборни цензус за улаз у градски парламент.

„Вероватно би наша политичка сцена била другачија, боља, а промене биле логичније - демократски блок би био стабилнији.

ДС је постао популистичка странка после њега", сматра Чедомир Антић.

Он додаје да би судбина некадашњег стожера најпре опозиције, па власти, свакако била другачија - али не много.

„Тешко да би он довео странку до великог процента гласова.

Али то је и добро - ако имате 100 посланика у Србији, то значи да сте популиста."

За разлику од неких ближих или даљих Ђинђићевих сарадника који тврде да знају на чијој би страни он био данас, Марковић каже да су ту ствари тешко предвидиве.

„Политички систем у Србији се завртео као рингишпил, и то неколико пута.

Уопште не можемо да знамо где би он био, убијен је у тренутку кад је био спреман велики заокрет и тешко је рећи како би се ствари развијале."

За Антића дилеме нема - Ђинђић не би био на страни владајућих напредњака.

„Не верујем да би Ђинђић себе довео у ситуацију у којој су Чедомир Јовановић или Ненад Чанак - они су у тој ситуацији јер имају неке друге дугове према власти.

Сигуран сам да би он био у некој великој опозиционој коалицији, неком Савезу за Србију."

Каква би била политичка судбина Зорана Ђинђића

Највећим делом политичке каријере, Зоран Ђинђић се налазио знатно више на листама непопуларних, него популарних политичких лидера - чему је умногоме допринео однос власти Слободана Милошевића према њему.

„Нисам видео пример у земљама у транзицији да се неки премијер вратио на власт после 10 година од првог мандата", скептичан је Антић према могућности да би Ђинђић успео да се врати на власт.

Антић, некада и сам Ђинђићев сарадник са места портпарола Демократске странке, каже да би убијени премијер знао кад да се повуче из политике.

„Није искључено да би он у неком тренутку отишао да се бави приватним бизнисом.

Професура га не би интересовала јер је понављао да не би могао сваке године да прича исте приче и слуша исте грешке студената."

Марковић управо кроз карактерне особине Зорана Ђинђића указује на његову улогу.

„Он је био човек изузетне интелигенције, енергије и осећаја за тренутак.

Вероватно би се боље снашао у актуелном времену од многих других."

Шта је алтернативна историја

Чедомир Антић и Предраг Марковић заједнички су написали књигу „Алтернативна историја Србије", у којој се баве одговорима на питање каква би судбина ових простора била да су давани другачији одговори на нека историјска питања и догађаје.

„То је експеримент у историји - да постоје различити исходи и да је могуће размишљати о томе да су ствари могле да пођу неким другим током", описује Марковић начин на који су размишљали приликом стварања књиге.

Антић упозорава и на објективна ограничења овог приступа историји.

„Ми не можемо предвидети будућност.

Дешавања из којих ми излвачимо поуке су јединствени, а ми радимо анализу могућих, контрафактуалних догађања."

Због тога, Антић сматра да је важно напоменути и да се никада у историји није десило да једна личност изоловано мења сложене историјске процесе.

„Хероји у историји постоје, али није то једино што постоји.

То уверење које је ширено да је смрћу Зорана Ђинђића умрла будућност Србије је бесмислена", закључује Антић.

Зоран Ђинђић

Рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу, убијен испред зграде Владе Србије у Београду 12. марта 2003. године
Студирао филозофију на Универзитету у Београду, докторирао филозофију на Универзитету у Констанцу (Немачка)
1990. године један од оснивача Демократске странке, председник Извршног одбора ДС-а
1994. године постаје председник Демократске странке
У фебруару 1997. године постаје градоначелник Београда, али је смењен у септембру исте године
У јануару 2001. године постаје први демократски изабрани председник Владе Србије

Прочитајте ОВДЕ шта је то Небојша Човић после 16 година открио о убиству Ђинђића.

Извор: BBC News на српском