У саопштењу СПЦ достављеном медијима, Синод СПЦ указује да ништа није нужније ни драгоценије од "љубави, мира и једномислија међу браћом", те подсећа да је СПЦ прва међу аутокефалним Православним црквама, званично, на највишем нивоу, још у новембру прошле године реаговала на намеру цариградског патријарха.
Подсећа се да је Цариградски патријарх дао себи за право да по свом нахођењу и самовласно, као „први без једнаких", а не као „први међу једнакима", што је иначе вековно православно еклисиолошко и канонско начело, „решава" и „реши" црквене проблеме на тлу Украјине.
Синод опширно подсећа да је СПЦ у више наврата апеловала на патријарха Вартоломеја да не жури и да у братском дијалогу са Руском православном црквом и саветујући се са осталим црквама, стварно помогне да се та криза реши, али су, нажалост, како кажу, сви ти апели и молбе остали без одговора.
Наводе и да је о свим корацима и ставовима СПЦ сваки пут обавештавала све сестринске помесне цркве.
А ставови СПЦ су да не признаје неканонско улажење патријарха цариградског у канонски простор најсветије Руске цркве будући да се Кијевска митрополија ни на који начин не може поистоветити са данашњом тзв. "украјином", која обухвата и десетине других епархија.
Не признаје вештачку „конфедерацију" украјинских расколничких групација проглашену за „аутокефалну Цркву Украјине", јер је то канонски непостојећа Црква силом наметнута.
СПЦ не признаје ни кијевски - тобоже „ујединитељски" - сабор, на којем ниједан архијереј канонске Украјинске православне цркве није узео учешћа.
Не признаје расколничку јерархију за православну јерархију ни расколнички клир за православни клир будући да су припадници Денисенкове групације своју "црквену ипостас" стекли од једног рашчињеног, екскомуницираног и анатеми подвргнутог архијереја, а да припадници Малетичеве секте немају ни апостолско прејемство ни свештенство уопште.
И најзад, СПЦ је, кажу, силом прилика, принуђена да својим високопреосвештеним и преосвештеним јерарсима и часним клирицима препоручи да се клоне литургијског и канонског општења не само са Епифанијем Думенком и његовим следбеницима него и са архијерејима и клирицима који им саслужују, саопштено је Синода СПЦ.
У прилогу саопштењу Синода појашњење је приложио владика бачки Иринеј, који одговара на многа питања да ли све то значи да СПЦ прекида комуникацију са патријархом Васељенским и Цариградском патријаршијом.
Због погрешног тумачења да је та комуникација прекинута, владика Иринеј каже да се општење међу црквама не прекида тек тако, да га је лако, каже, прекинути, али много теже га је поново успоставити.
Владика Иринеј истиче да нема помена о прекиду општења са Цариградом.
Напомиње да општење са Цариградом није прекинула до краја ни Московска патријаршија, тако што је, како каже, бар делимично, задржала контакте са Светом Гором, у првом реду са манастиром Светог Пантелејмона.
Владика Иринеј напомиње да уосталом и у самој Цариградској патријаршији има истакнутих архијереја и теолога који нису сагласни са акцијом патријарха Вартоломеја у Украјини.
Истовремено, међутим, указује владика Иринеј, не може се пренебрегнути општеобавезујућа канонска норма да нема општења са изопштенима, што ће рећи са онима који су добровољно и самовољно лишили себе благодатне заједнице.
Стога СПЦ препоручује својим јерарсима и клирицима да се клоне општења са онима који су у очигледном канонском проблему.
Уосталом, напомиње владика, тако крупна, тешка и далекосежна одлука каква би била одлука о прекиду општења излази из оквира надлежности Синода и њу може донети само Сабор свих архијереја.
Чему заправо служи база Бондстил, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
