Пише: Finnian Cunningham
Када су се амерички председник Доналд Трамп и други високи званичници Беле куће раније хвалили да су “све опције на столу” у вашингтонском циљу промене режима у Венецуели, сада се мора претпоставити да је једна од тих опција укључивала разорну сајбер саботажу енергетске инфраструктуре земље.
Са своје стране, влада председника Николаса Мадура је уверена да САД воде “електрични рат” и да стоје иза последњег нестанка струје. Вашингтон и његова намазана венецуеланска опозициона фигура Хуан Гваидо тврде да је прекид резултат “неспособног управљања” земљом од стране Мадурове социјалистичке владе.
Наводно је 31 милиона становника Венецуеле навикнуто на неугодности честих нестанка струје. Економска превирања земље током протеклих година због смањења прихода од извоза нафте, као и – можда главни фактор – америчке санкције, ометају нормалну администрацију, што доводи до понављајућих нестанака струје и других несташица.
Међутим, обим најновијих губитака електричне енергије указују на незапамћену штету енергетској инфраструктури земље.
У почетку је венецуеланска влада обећавала да ће се снабдевање електричном енергијом наставити у року од неколико сати након почетног нестанка који се догодио у четвртак. Очигледно је да то још није постигнуто од стране власти – неколико дана касније.
Чини се да је цела земља парализована. Системи јавног превоза возова и аеродрома су затворени. Без електричне енергије за погон мотора, аутомобили и други саобрац́ај такође су заустављени.
Ноћу, главни град Каракас и други велики градови су заробљени у мраку без уличне и кућне расвете и других основних услуга.
Болнице се, како се извештава, боре да изврше операције спашавања живота, попут коришћења вентилатора за новорођенчад.
Није претерано рећи да ће животи бити изгубљени због далекосежних прекида струје.
Опсег и трајање ремонта на националном нивоу снажно указују на то да је поремећај узрокован намерном саботажом – како каже венецуеланска влада.
Чини се да нема чврстих доказа о томе како је извршена наводна саботажа. Али разумна претпоставка била би да је неки облик сајбер напада покренут на венецуеланској електричној мрежи.
То би могло објаснити зашто је потребно толико времена да се проблем изолује и отклони.
Брза реакција Вашингтона на последњу катастрофу власти указује на чин са предумишљајем. Политичари попут сенатора Марка Рубија, који је водио кампању за промену режима, није пропустио ни тренутак да одмах прогласи прекиде као “доказ” лошег управљања и нелегитимности Мадурове владе. Ова линија је такође брзо покренута од стране опозиционе личности коју су подржали САД Гваида, кога је Вашингтон самовољно и илегално одредио као “признатог председника” Венецуеле.
Гваидо је даље наговестио колосалну тактичку уцену која се спроводи.
Он је изјавио да ће се “светла вратити када се збаци узурпатор Мадуро”.
Овде је тактика да се Венецуеланцима нанесе толико тешкоћа и јада – од систематских прекида струје – и онда им се каже да је “цена” за олакшање рушење председника Мадура, упркос томе што је Мадуро прошле године изабран огромном вец́ином на слободним и поштеним изборима.
Постоји неколико других разлога који упућују на то да САД користе стратегију “невидљивог рата”.
Знамо да Американци имају озбиљне способности сајбер напада.
Само неколико година уназад, САД су покренуле масовни напад на иранску инфраструктуру такозваним Стукснет компјутерским вирусом. У то време, Американци су се чак и јавно хвалили да су извршили ту саботажу.
Иронија је у томе што САД и њени савезници у НАТО-у непрестано оптужују Русију да покушава да уништи цивилну инфраструктуру у њиховим земљама.
Таква сајбер скривеност је део наводног “хибридног рата” који је Москва развила за напад “западне демократије”. Често се у западним медијима износе језиве тврдње о томе да је Русија намеравала да уништи енергетске и транспортне системе путем компјутерског хаковања.
Москва је негирала све такве тврдње као провокативне клевете. Нема сумње да је Русија развила сопствено сајбер оружје, као и многе друге државе, као део модерног арсенала против потенцијалних непријатеља. Међутим, вероватније је да ће западне оптужбе против Москве бити оно што психолози називају “пројекцијом њихове кривице” у способностима и стварном коришћењу сајбер оружја. Изгледа да је Венецуела садашњи случај.
Амерички конвенционални војни напад на Венецуелу – један од злогласних “опција на столу” – био би неостварив и неуредан за Вашингтон.
Венецуела има добро опремљене и робусне оружане снаге. Те снаге су недавно показале свој карактер тиме што су остале лојалне влади и уставу нације, упркос огромном застрашивању и миту које је издао Вашингтон и сурогати опозиције. Трампова администрација је несумњиво схватила да ће сваки војни авантуризам у Јужној Америци бити суочен са жестоким и потенцијално понижавајућим одговором.
Друго, Русија је прошле седмице објавила да неће толерисати било какву америчку војну интервенцију у Венецуели, с којом је Москва чврст савезник.
Чврста војна одбрана Венецуеле, постојаност њене војске и већина цивила који подржавају Мадура, као и његов руски савезник, вероватно су убедили Американце да преузму опцију тајног ратног удара – у облику саботаже електричне мреже у земљи.
Војни напад на Венецуелу могао је имати велике политичке и правне проблеме, јер би свет био сведок слободне агресије.
Срушивши земљу путем сајбер напада на цивилно снабдевање електричном енергијом, Вашингтон може да опере своје руке. Што је још боље, Мадурова влада се може окривити за “лоше управљање”.
Конвенционална војна интервенција Американаца такође би мобилисала Венецуелу да брани своју земљу од онога што би они сматрали империјалистичком агресијом.
Насупрот томе, апстрактна метода прикривене агресије бациће многе Венецуеланце на сумњу о томе ко је заправо починитељ. Можда их чак Вашингтон и његова оркестрирана опозициона лутка убеде, и тако окриве председника Мадура за њихове последње муке.
Невидљиви рат је тешко разумети. Ипак, то је још увек монструозни кривични акт агресије.
Да би сустигао Русију - Пентагон улаже 2,6 милијарди долара у хиперсонично оружје. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
