Тада су пакистански терористи убили 27 војника Иранске револуционарне гарде, а вође ИРГЦ су оптужили пакистанске обавештајне службе за планирање напада с терористичком групом којом управља Саудијска Арабија.
Имран Кан је назвао Роханија након што је у Исламабаду примио саудијског министра спољњих послова Адила Ал Џубеира. Оно што је важно је да је Ал Џубеир 11. марта требало да посети Њу Делхи, а моћни саудијски министар за нафту Калид Ал Фалих ће 16. марта путовати у Мумбаи, што би се могло назвати његовом другом “полуслужбеном посетом” Индији. Тамо ће вероватно присуствовати венчању сина индијског индустријалца Мукеша Амбанија, али и разговарати с индијским владиним службеницима који су у вези са предузетничким плановима између индијског концерна Релианц Индустриз и Саудијске Арабије.
Имран Кан назвао је Роханија у тренутку када је саудијско-пакистанско-иранско-индијски геополитички четвероугао достигао невиђен ниво сложености у којој се мешају нафта, крв, религија и политика, што се догађа само у том делу света.
Очигледно је Рохани директно рекао Имрану Кану да ће, ако пакистанске терористичке групе наставе с нападима против Ирана, то “поткопати” односе између две земље и Техеран ће успети идентификовати спонзоре тих терористичких група. То је било директно упозорење против скривених намера Саудијске Арабије да дестабилизује Иран из Пакистана.
“Не смемо да допустимо трећим странама да с таквим активностима утичу на односе између Ирана и Пакистана”, додао је Рохани.
Хасан Рохани је изестио да Техеран тачно зна где су положаји просаудијских терористичких група у Пакистану и заправо је поделио информације с Пакистаном, рекавши: “Чекамо ваше снажне акције против тих терориста”.
“Сведоци смо бројних напада терориста који се, нажалост, спроводе из Пакистана. Наши суседи се морају суочити с тим терористима, чије постојање није повољно за нас, за вас и регију, а ми смо у потпуности спремни да сарађујемо с пакистанском војском и владом. Наставак тих терористичких активности с пакистанског тла може да угрози односе између две земље”, упозорио је Рохани и додао “како је Иран спреман да настави пријатељске односе с Пакистаном”.
Без сумње се Роханијеве примедбе морају посматрати у контексту растућег утиска у регији да су Саудијци недавно успели учврстити чланство Пакистана у анти-иранском “арапском НАТО пакту” који предводе Сједињене Државе, које су за тај корак спремне дати значајну финансијску помоћ Исламабаду.
Оно што посебно забрињава Техеран је чињеница да се Саудијци дуго насељавају у пакистанској провинцији Балучистан, на граници с Ираном, што чине кроз атрактивне инвестицијске планове о Гвадару и околици.
Чини се да је Имран Кан био помирљив, поручивши да ће “врло брзо” имати добре вести за Техеран, што је вероватно значило да се може очекивати пакистанска кампања против анти-иранских терористичких група.
Занимљиво је напоменути да је Имран Кан предложио Роханију да посети Иран.
“Надам се да ћу ускоро посетити Иран”, казао је пакистански премијер. Рохани је пристојно одговорио да би Техеран поздравио посету.
Шта је подстакло Имрана Кана да пробије лед? Очигледно је да је Исламабад морао узети у обзир чињеницу да би Иран у одређеном тренутку могао покренути прекограничну акцију противи терориста са седиштем у Пакистану, са или без пакистанске сарадње. Иран има јаку обавештајну присутност у Пакистану. Ако би се Иран на пакистанској територији послужио неким “невојним превентивним обавештајним деловањем”, као што је недавно учинила Индија, то може створити лошу ситуацију. То би могло добити и секташке конотације, пре свега због прикривених напетости у пакистанском друштву.
Пакистан је у прошлости био подручје саудијско-иранског супарништва, али је велика игра у последњих неколико година донекле ублажена. Ипак, увек се може поново распламсати, што би највише погодило пакистанску унутрашњу безбедност. Друго, пакистански ИСИ би морао да реагује на активности Иранске револуционарне гарде, што би могло да има озбиљне последице.
Исламабад је пажљиво послушао строго упозорење генерала Касема Сулејманија, легендарног команданта Кудс снага ИРГЦ, који предводи тајне војне операције Ирана у иностранству, а зарадио је изванредан углед у Сирији, Ираку и Либану. У ствари, ако би се Кудс снаге окренуле на исток, сада када Пакистан плови према авганистанском финалу, то би разорило планове Исламабада у Авганистану, а за генерала Сулејманија је провести у дело тај сценарио, са свим милицијама које му “беспослене” седе у Ираку и Сирији, дословно дечја игра.
Треће, саудијско-пакистанско-индијски троугао је у последње време постао “кинетички”. Дошло је до неравнотеже у односима јер Пакистан има напете односе с Индијом и Ираном, док је Њу Делхи, на штету Пакистана, покушао да повеже везе Индије и Саудијске Арабије са сарадњом с Техераном.
Значајно је што је Рохани добио позив од Имрана Кана, који је управо примио новог индијског амбасадора Гадама Дармендру.
Пакистан је данас до грла дужан Саудијској Арабији, захваљујући улози финансијског чувара коју је Ријад играо за Исламабад. Али Саудијци и даље чувају добре односе с хинду националистичком елитом, упркос њиховој антипакистанској и антимуслиманској идеологији.
Индија има озбиљне предлоге за Саудијце у смислу улагања, обзиром на повољно окружење за пословање и високе приносе. Не треба се чудити што ће Ал Фалих представљати саудијску краљевску породицу на церемонијама венчања у Мумбаију.
Стога се Пакистан мора запитати које су стварне саудијске намере. С обзиром на то да је Индија његов егзистенцијални непријатељ, Пакистан осећа потребу за уравнотеженим односима са комшијама и ублажавањем рана од напада на иранску војску 13. феббруара у Захедану.
Шта Иран верује, то је друга ствар, јер је пакистански кредибилитет оскудан. Површност Роханијевих опажања упућује на то да Техеран остаје опрезан, пре свега због досадашњег искуства с пакистанским празним обећањима која је дао и начелник војске.
На крају крајева, бивши шеф пакистанске војске помаже неспособним Саудијцима у покушајима да створе такозвани арапски НАТО. Кад се Имран Кан одвезао лимузином са саудијским принцом, дао је снажну поруку.
Позив Имрана Кана Роханију сугерише да највероватније Кина није била задовољна недавним захлађењем односа Пакистана с Ираном. Извештај кинеског министарства спољашњих послова о недавном састанку председника Си Ђинпинга и председника иранског парламента Алија Лариџанија наглашава да Иран остаје камен темељац кинеских регионалних стратегија у Перзијском заливу.
Подсетимо, састанак у Пекингу између председника Си Ђинпинга и председника парламента Алија Лариџанија, што је неуобичајено за кинески протокол, одржан је само недељу дана након терористичког напада у јужној иранској покрајини Систан и Балучистан.
Прочитајте ОВДЕ чиме то Пакистан прети Индији.
Извор: logicno. com/Л.Р
