- Патријарх је био први који је отишао да изјави саучешће породици трагично страдалог председника Владе - истиче извор Српског телеграфа.

Дан пред сахрану, патријарх се пожалио на здравствено стање, рекавши да се не осећа најбоље.

- Био је малаксао, тешко је дисао, видело се да му је лоше. Али је упркос томе желео да разговара са митрополитом Амфилохијем. Патријарх је био мишљења да, ако неко треба да одржи некакав говор и каже неколико пригодних реченица, то треба да буде он као први човек Цркве, али је Амфилохије инсистирао да он одржи говор. Почела је расправа, убеђивање, али је врло брзо прекинуто јер је патријарху позлило - информације су до којих су дошли припадници безбедносних служби.

Стопирана истрага

Према сазнањима српских обавештајаца, патријарху је здравствено стање било све лошије, али није одустајао од намере да Амфилохија примири.

- Сутрадан је позвао Амфилохија, молио га је да не говори оно што је наумио да каже поред Ђинђићевог ковчега. Сматрао је да Црква мора да сачува достојанство, али овај није хтео да чује за то. Павле није желео да нико из СПЦ држи било какве политичке говоре јер је сматрао да то никако не би требало радити у тренутку када је премијер мучки убијен. Ноћ пред сахрану поново му је напрасно позлило. Никоме није било јасно шта се дешава, али није било помена да неће отићи на сахрану. Али, 15. марта ујутру, на дан сахране, здравствено стање му је било све горе. Међутим, патријарх није одустајао. Упутио се ка Храму, где је служио опело. Једва је стајао на ногама, мислили смо да неће издржати до краја. То је некако издржао, али за сахрану више није имао снаге. Видели смо да се нешто чудно дешава, имао је све симптоме тровања, одмах смо посумњали да му је дан пред спровод стављено нешто у храну - наводи саговорник.

Истрага је, како наводи саговорник, изостала јер није било материјалних доказа да се неко процесуира, али и због тога што је патријарх одбијао сваку сарадњу са истражним органима јер се већ након два дана осећао боље, па је одбацивао сваку тврдњу да неко жели да му науди.

Министри у неверици

Министри и најближи сарадници Зорана Ђинђића, попут Небојше Човића, признају да су били изненађени патријарховим изостанком.

- Знам да се напрасно разболео вече пре и да због тога није дошао. Доста се о томе причало, али осим тога да је болестан, ништа званично није изашло из СПЦ. Иначе, патријарх је први дошао на саучешће у кућу породице - каже Небојша Човић, потпредседник Ђинђићеве владе. 

Бивши министар културе Бранислав Лечић уверен је да Павле није изостао својом вољом.

- Зоран је имао веома добар однос са Павлом и уопште са Црквом, за коју је урадио више него било ко други. Помагао је изградњу Храма, увео верско образовање у школе, не видим ниједан разлог да намерно није хтео да присуствује, нечим је био спречен. Да ли је било неких интерних размирица у Цркви, нисам упознат - каже Лечић.

Некадашњи министар рада Драган Миловановић каже да су покојни патријарх и премијер имали присан однос и да је за њега било изненађење да се није појавио на гробљу.

- Виђали су се често с обзиром на све оно што је наша влада тада радила по питању завршетка Храма Светог Саве. Био је то солидан однос између њих двојице. И за мене је било изненађење што није био, цео државни и црквени врх је присуствовао и било је очекивано да и он буде тамо - напомиње Миловановић.

Претендент на трон

Верски аналитичар Драшко Ђеновић истиче да је црногорски митрополит одувек претендовао на трон.

- Павле је био човек духовник, а Амфилохије био и остао политичар, па је и његов говор за који му и данас замерају био такав. Могуће и да је Коштуница аминовао да баш Амфилохије одржи говор јер су они у родбинским односима преко Коштуничине жене, која је од Радовића - истиче Ђеновић. 

Зближио их Храм

Патријарха Павла и Ђинђића нарочито је зближила изградња Храма Светог Саве. Покојни премијер је међу најзаслужнијима за обнову врачарске светиње.

На његову иницијативу, а уз благослов патријарха Павла, 2001. године је основан Конзорцијум за изградњу спомен-храма Светог Саве. Такође, током његовог мандата веронаука је враћена у школе. Патријарх је посредовао око помирења Ђинђића и бившег председника Војислава Коштунице и око постизања консензуса за решавање косовског проблема.

Прочитајте ОВДЕ шта се то отргло контроли.

Извор: Српски Телеграф