Изјава шефице дипломатије ЕУ Федерике Могерини, да решење косовског питања треба да буде верификовано у СБ УН, указује на нови правац у решавању косовског проблема који би подразумевао измену Резолуције 1244 СБ УН, сматрају аналитичари.
Резолуцијом, донетом 10. јуна 1999. године, одобрено је међународно војно и цивилно присуство у Југославији и успостављање Привремене административне мисије на Косову. Стога се отвара питање шта би њена промена донела Србији у погледу преговора у Бриселу?
Шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини изјавила је у Њујорку да је за наставак дијалога Београда и Приштине неопходно да Косово укине тарифе и поручила да финални споразум мора бити у складу са међународним правом, али и добити подршку Савета безбедности УН.
– Ваша улога јесте и биће кључна, а ми смо спремни, и ја лично, да тим поводом интензивирамо разговоре са свим чланица Савета безбедности УН – изјавила је Могерини у уторак у обраћању Савету безбедности УН.
Реагујући на ову поруку, премијер привремених инстутуција у Приштини, Рамуш Харадинај, поручио је да таксе и дијалог нису међусобно условљени.
– Дијалог је застао много пре него што је порез наметнут. Недостатак транспарентности, охрабрење за територијалну размену и неуспех у спровођењу постојецих споразума – то су разлози. Дијалог може и треба наставити без повезивања са таксама – написао је Харадинај.
Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун објашњава да порука шефице дипломатије ЕУ указује на могућност да евентуално коначно решење буде другачије од резолуције 1244 СБ УН, што значи да ће она морати да се мења и да је зато неопходно да је као такву усвоји СБ УН.
– Госпођа Могерини говори о томе да ће ти разговори бити везани за сатус КиМ, дакле подигнути на виши ниво, да они морају да буду у складу са међународним правом и да буду потврђени у СБ УН – казао је Дрецун.
Шеф српске дипломатије објашњава, Ивица Дачић међутим, да то не значи да ће доћи до промене формата преговора и да је Србија одувек говорила како ће на крају морати било какав договор који буде евентуално постигнут на другом нивоу, да верификује ово извршно тело светске организације.
– То значи да би уопште дошло до верификације од стране Савета безбедности УН чланице морају да буду информисане и упознате, са наше стране може само да радује упућивање предлога Савету безбедности УН, зато што Србија све своје пријатеље упознаје са током преговора и разговора – објаснио је он.
Србија одувек говорила како ће на крају морати било какав договор који буде евентуално постигнут на другом нивоу, да верификује Савет безбедности УН.
Указао је да, ако се има у виду донета платформа, она је само показатељ да представници Приштине не желе компромис, и да је све оно што је урађено рпотеклих седма година „бадава“.
– Која корист од тога да се изнесе неки став у току дијалога, платформа се доноси ваљда на почетку. Они се сетили сада као да дијалог тек почиње. Мислили су да ће Србија да прихвати све оно што они тразе, то је реакција на то да не иде све како планирају – уверен је Дачић.
Платформа, коју је прошле недеље изгласао парламент тзв. Косова, предвиђа реципрочно признање Косова и Србије унутар постојећих граница, поштовање права албанске заједнице у Србији, решавање свих отворених питања са Србијом, као и укидање Резолуције Савета безбедности УН 1244.
Шта је одређено резолуцијом 1244?
Тог 10. јуна 1999. године, Резолуција 1244 усвојена је након опозива резолуција 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) и 1239 (1999), којом је одобрено међународно војно и цивилно присуство у Савезној Републици Југославији и успостављана Привремена административна мисија на Косову (УНМИК).
Резолуција Савета безбедности УН 1244 усвојена је 10. јуна 1999. године.
Уследио је након сагласности председника Југославије Слободана Милошевића на услове које су предложили фински предсједник Марти Ахтисари и руски премијер Виктор Черномирдин 8. јуна, који су укључивали повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије (анекс 2 резолуције).
Резолуција је те 1999. године усвојена са 14 гласова за и ниједним против. Кина је остала уздржана због критиковања НАТО агресије, нарочито због бомбардовања њене амбасаде. Њени предстаници су изјавили да је сукоб требало да ријеши Влада СР Југославије и њени грађани и да се супростављају страној интервенцији. Међутим, како је СРЈ прихватила мировни предлог, Кина није ставила вето на резолуцију.
Ко у СБ УН има право гласа и вета?
Савет безбедности има пет сталних чланица које потичу од пет сила победница после Другог светског рата: Кина, Француска, Русија, Велика Британија и САД и оне имају право вета.
Осталих десет чланица бира Генерална скупштина на период од 2 године почевши од 1. јануара, са заменом пет чланица сваке године. Чланице се бирају према регионима И потврђују на заседању Скупштине. Афрички блок даје три члана, Јужна Америка, Азија, Западна Европа и остали дају по два члана, а Источна Европа једног. Такође, једна од чланица је из Арапских земаља, из Азијског или Афричког блока.
Одлуке у петнаесточланом Савету безбедности о свим значајним питањима захтева потврдан глас девет чланица. Негативан глас, односно вето, од стране сталне чланице спречава усвајање предлога, чак уколико има потребан број потрвдних гласова.
Руско пролеће је одложио и растргао ђаво, али буђење је пред нама. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
