Милошевић је задобио лакше повреде и већ сутрадан се нашао на послу. СУП Београда је утврдио да су гуме биле "дотрајале и да је нестручно урађена пнеуматика".
Возач, син Марко и Мира били су, како је рекао доктор, "угрувани", а Слободан је имао најозбиљније повреде - ране на нози биле су дубоке, али нога није била сломљена...
Јосип Манолић, кључни Туђманов обавештајац тог доба, испричао је детаље тог атентата за хрватске медије.
- У тој причи ми нисмо били главни актери - рекао је Манолић, па додао:
- Био је то план босанских тајних служби, а наше су, само неки њени делови, на одређен начин имале у томе удела, све док Милошевић није осетио да се нешто догађа па је протествовао код Туђмана... Покушај атентата догодио се кад је пукла гума на возилу у којем се налазио. Била је то порука да постоје и снаге које га не желе као вођу... Центар припрема тог атентата био је у Србији, а главни актери су били из радикалне опозиције којој је Милошевић сметао.
- Српска служба је нањушила да се нешто спрема. Као и свака таква служба, бринули су се за шефа и чували га, али нису успели сазнати ко му међу њима тачно ради о глави. Били су то људи из његове најближе околине. Тога дана кад је Милошевићу експлодирала гума на аутомобилу, ја сам био у Загребу. Истим каналима којим сам до тада комуницирао, до мене је дошла вест о покушају атентата. Пре покушаја атентата председник Туђман и Милошевић су разговарали и у том разговору Милошевић је Туђману дао до знања како зна да се на њега спрема атентат. Рекао му је да зна да има непријатеље у својој ближој околини. Туђман му је кратко и јасно узвратио: "Ми не учествујемо у тој акцији!". Због сазнања које смо имали Туђман ме послао у Грац да кажем Радовану Караџићу и Кољевићу да смо чули шта се спрема. Чекао сам да састанак заврши и, кад смо изашли из зграде, повукао сам Караџића у страну и у четири ока му шапнуо шта ми је наложио председник Туђман. Он је кратко узвратио: "Већ смо обавештени". Верујем да су после сазнали ко му је и како сместио - присетио се Јосип Манолић ове епизоде.
Мира Марковић: Било је то овако!
О том догађају, писала је и Милошевићева супруга Мирјана у мемоарима објављенима пре три године "Било је то овако".
- Пре него што је пала ноћ, у неколико километара експлодирале су обе задње гуме на колима којима смо се враћали кући... Аутомобил је слетео с пута, с кровом на земљи. Слободан је с предњег седишта питао мене и Марка јесмо ли живи... Ни онда, ни касније, нисам знала како смо изашли кроз једва отворен прозор. Док стојимо поред слупаног аута, возач и нас троје, поцепани, живи и још нас ништа не боли, све из кофера расуто по снегу, ја гледам своје хаљине и ципеле, у снегу и мраку, и питам Слободана где је мој цвет из косе. Он га тражи погледом и каже ми да је ту и да не бринем. А у ауту још увек ради касетофон, кроз ноћ, над ливадом, у снегу, и даље се чује песма: "Цветови бели, цветови плави, у твојој коси"... Та надреална слика трајала је десетак минута.
Мира Марковић потом описује како су породицу Милошевић евакуисали с места атентата.
Мира је покушала да стопира неколико аутомобила, али се нико није заустављао.
Успела је тек с једним аутобусом, који их је одвезао у болницу на Бежанијској коси.
Терориста са Новог Зеланда на пушкама имао исписана имена српских хероја, ћирилицом! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Еспресо