Статус око хиљаду и по европских џихадиста, који су преостали после уништавања Исламске државе на територији Сирије и Ирака, брине у последње време владе широм континента. Велика већина политичара и јавног мњења се углавном противи њиховом враћању у матичне земље, одакле су кренули у терористички поход, страхујући да би могли да постану покретна опасност за мир и безбедност на европском тлу.
На оригиналну идеју је тим поводом дошао шведски министар унутрашњих послова Микаел Дамберг, који је недавно предложио да се формира Специјални међународни суд за џихадисте.
Овај суд би, према идеји шведског социјалдемократе, требало да функционише по принципу Трибунала за ратне злочине за бившу Југославију са седиштем у Хагу. То би, по њему, олакшало прикупљање доказа, изјаве сведока и испитивања.
- То је одлична идеја. Веома озбиљно питање, као што је ситуација са џихадистима, не потпада под надлежност само једне земље. Таквим стварима треба да се бави интернационална правда. Земље имају проблем како да се поставе у новонасталој ситуацији, а међународно правосуђе има наднационалне прерогативе - истиче, за "Новости", француски историчар Алекси Труд.
Али, Труд мисли да овај суд не би требало да се налази где и остали међународни трибунали који би му послужили као пример.
- Хаг као место није добра идеја. Можда би суд баш требало да има седиште у Шведској. Или, на пример, у Бечу. Хаг је обележен неуспехом и представља мрљу у међународном правосуђу - истиче наш саговорник.
СЛИЧНО, из истих разлога, мисли и његов
Шефица европске дипломатије Федерика Могерини, међутим, сматра да питањем повратка џихадиста треба да се бави свака земља појединачно. Она је после недавног састанка с министрима спољних послова држава чланица поручила да с тим у вези неће бити одлуке на европском нивоу и да је највише што може да се учини по том питању европска сарадња која би омогућила размену мишљења и олакшала одлуку државама.
- Није потребна сагласност ЕУ. Могеринијева је и сама рекла да то питање треба да решава свака земља понаособ. Европске државе, и не само оне с нашег континента, већ из целог света, могу саме да се организују и оснују овај суд - тврди Труд.
Овај француски историчар сматра да не би било тешко основати једну такву супранационалну институцију, иако би за то, технички, било потребно мало времена.
- Постоји консензус по том питању. Свим европским земљама би то одговарало. Има много и других држава које би, сигуран сам, сарађивале, као што су Ирак, Сирија, Турска…
Француска сенаторка центристичког опредељења Натали Гуле је такође, попут шведског министра унутрашњих послова, предложила оснивање европског суда за џихадисте, али јој се чини да је, после свега, његово оснивање мало могуће, па се зато преоријентисала на "специјализовану установу", формирану "негде у Европи", где би припадници обавештајних служби европских земаља могли најпре да испитају учеснике у џихаду, пре него што буду предати матичним земљама на суђење.
Рачуна се да се у камповима које држе Курди, међу ухваћеним џихадистима, налази око 800 мушкараца из Европске уније, 700 жена и око 1.500 деце. Аларм је упаљен када је Доналд Трамп недавно послао поруку европским земљама да преузму своје џихадисте због повлачења америчких трупа, иначе ће они завршити на слободи. Курди смирују ситуацију, истичући да их неће пуштати, али је јасно да нису у стању да о свима њима воде рачуна.
колега историчар, професор са Сорбоне Жан-Пол Блед.
- Ако се буде оснивао тај трибунал, Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу није баш добар модел - каже Блед за наш лист.
Идеја је тек у повоју, а детаљи још нису разрађени. Шведски министар је, ипак, истакао да је нереално очекивати да се тај суд оснује под окриљем УН, као што је то био случај с Југославијом или Руандом, истичући да би такав предлог могао да се суочи с ветом. Због тога сматра да би организовање таквог суда на себе требало да преузме Европска унија.
Француска има у Сирији заточених око 150 својих држављана, од којих су педесетак одрасле особе. Стотинак Швеђана такође тамо чека шта ће бити с њима, као и тридесетак Аустријанаца. Власти у Бечу истичу "техничке проблеме" да би их преузели, не желећи да излажу опасности своје државне службенике. Једино се Немци држе принципа да су обавезни да преузму своје држављане и да им суде, али и они признају да би то било веома тешко и опасно.
Како Немачка крије пропаст своје авијације, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
