Сва тројица су се прошле године вратили у мртвачким сандуцима, а сахрањени су високо у планинама изнад њиховог села.
Село Шемал, са свега 3000 становника, изгубило је око 60 полицајаца и војника у борбама.
“Немају избора него да се придруже, јер ми овде не можемо да зарадимо на други начин”, каже Џанат Бебе.
Број жртава у рату у Авганистану расте незаустављивом брзином.
Afghan families rely on soldiers' salaries, but at a devastating cost https://t.co/Ju61Fek8Du
— New York Times World (@nytimesworld) February 28, 2019
Последњих месеци, погине 30 до 40 људи дневно, што је бројка коју је један виши амерички заповедник описао Конгресу као “неодрживу”.
Авганистан је преживео 40 година рата, а свака нова смрт се чини превише. Мировни преговори између Сједињених Држава и талибана донели су нову наду да би рат могао да се коначно заврши.
Ипак, родитељи попут Бебе и Шене Гула (70) који је изгубио два сина полицајца у борбама с талибанима у северном Авганистану, нису сигурни шта би такав мир могао да донесе.
Питају се како ће људи преживети ако зависе од плата својих ближњих који раде у безбедносним снагама. Многи полицајци и војници кажу како се придружују борбама због патриотизма и осећаја националне дужности, али плате издржавају њихове породицама у селима попут Шемала.
“Толико зависимо од њихових плата – без њих, немамо ништа”, каже Малик Ајмер Кан (53), мештанин чији је старији син међу 300 људи из села који се придружио безбедносним снагама.
Полиција поручује како стотине нових људи чека да се придружи јединицама, само из провинције Нангархар, у којој се налази и село Шемал. Почетна полицијска плата је око 155 долара месечно, а многима је тај новац неопходан.
Прочитајте ОВДЕ зашто је Израелу боље да не помишља да нападне Сирију и какве то везе има са Русијом.
Извор: Курир/Њујорк тајмс
