Портпарол британске премијерке Терезе Меј изјавио је да су разговори између Велике Британије и ЕУ о променама у споразуму о „брегзиту“ напредовали, али да има још много посла да се уради. Додао је да би гласање у Парламенту о споразуму могло да се деси пре или 12. марта.
Лидер опозиционих лабуриста Џереми Корбин рекао је да ће лабуристи подржати евентуални, нови референдум, као и да ће наставити и са „другим доступним опцијама“, укључујући и опште изборе. Поред тога, у опцији је и померање датума „брегзита“ до 2021. године.
Дугогодишњи дописник Танјуга из Лондона Синиша Љепојевић каже да је у Уједињеном Краљевству настао један велики хаос који је последица неспособности актуелне политичке елите у Британији. Тренутна ситуација је таква да је премијерка Тереза Меј, уз помоћ медија, великих банака и „дубоке државе“, довела Парламент у ситуацију да га уцењује.
Мејова поново нуди нешто мало измењен план изласка из ЕУ који је пре месец дана одбијен у Парламенту огромном разликом.
„Сада нуди опцију: ’Ако нећете тај мој план, онда ће излазак из ЕУ бити одложен за три месеца, до 30. јуна‘, али се сумња да је то само пут да се ’брегзит‘ поништи“, сматра саговорник.
„И сада они који су против њеног плана кажу да би могли да гласају ’за‘ ако роба из Републике Ирске буде улазила слободно, али уз услов да се може контролисати унутар Велике Британије, уз временско ограничење. То је могуће да се уради, тако да постоји вероватноћа да би, у страху да би могло да се поништи све што је референдумом о изласку из ЕУ изгласано, већина посланика могла да подржи нешто мало измењен план“, каже Љепојевић.
А ти посланици који би евентуално подржали „козметички“ измењен план надају се да би могли касније, кад дође нови сазив Парламента, да такав план промене.
Што се тиче лабуриста, они су из својих разлога мало променили став према референдуму, јер очекују ванредне парламентарне изборе у току ове године и зато говоре о другом референдуму.
Међутим, медији пишу да лабуристи желе други референдум о брегзиту. Наиме, лабуристи траже нови референдум на којем се не би доводио у питање резултат референдума из 2016. године, кад је изгласан излазак из ЕУ, већ на којем би се грађани изјашњавали о плану изласка из ЕУ, који је предложила Влада Терезе Меј.
„Лабуристи то раде више како би угрозили ауторитет Владе, јер и они знају да је други референдум о било чему врло мало вероватна опција. Може се десити да се уз те неке врло мале измене изгласа излазак за 29. март и подржи план Терезе Меј, јер под уценом коју је она наметнула посланицима Парламента, они мисле да је боље и то него да се на крају, уз масовна одлагања, практично поништи ’брегзит‘ и тако доведе у питање комплетно демократско устројство Велике Британије“, истиче Љепојевић.
Иако у последње време стижу вести из Британије да су обе велике партије упале у додатну кризу, јер и конзервативце и лабуристе напуштају посланици, он каже да криза две водеће партије траје већ дуже време, а ово што се дешава у последње време су манипулације, односно, речником безбедносних служби, специјалне операције.
„Медијски је све то подигнуто на много виши ниво, јер је лабуристе напустило осам посланика, а конзервативце три, што на 650 посланика колико их има у Парламенту није озбиљна цифра. Кад је реч о лабуристима, то је једна мала група одана Тонију Блеру и то су људи без великог ауторитета, а све то је послужило да се изврши додатни притисак на лидере партија“, каже саговорник.
Љепојевић, који борави у Лондону, каже да је Велика Британија већ извесно време, још и пре референдума, постала једно фрустрирано друштво и да су људи незадовољни укупном ситуацијом, а посебно политичком елитом.
Што се тиче самог „брегзита“, незадовољство људи је, пре свега, усмерено на неспособност актуелне политичке елите, што изазива један бес грађана. Иначе, и даље међу обичним људима излазак из ЕУ има довољно велику подршку, чак и да се изађе без икаквог договора, јер та криза се поистовећује са неспособношћу владајуће политичке елите која не уме да спроведе народну вољу.
„Према томе, што се ’брегзита‘ тиче, расположење јавности није битније промењено, напротив. Што се тиче незадовољства политичком елитом, то је присутно већ дуже времена и пре ’брегзита‘“, истиче саговорник.
На питање ко би профитирао на евентуалним ванредним изборима ако би се одржали до краја ове године, Љепојевић каже да лабуристи имају веће шансе да дођу на власт. Један од разлога је и некаква традиција да се једна партија задржи на власти десет година, па онда дође друга, јер људи не верују да међу њима постоји битнијих разлика.
Међутим, Корбин има један мали проблем јер је његова лабуристичка база, пре свега у Енглеској, у ствари изгласала „брегзит“. Лондон је као главни град био против „брегзита“, а излазак из ЕУ су изгласали људи из северне и средње Енглеске, која је традиционална база Лабуристичке партије.
„Са Корбиновом променом става и његовим оклевањем, његова предност може да буде умањена, или чак елиминисана. Он вероватно зна зашто је то урадио, видећемо шта то може да значи, али у сваком случају, без обзира на све те недоумице, врло је вероватно да ће лабуристи ипак доћи на власт. А највећи савезник лабуриста је управо Тереза Меј и њена, у великој мери, неспособна екипа“, закључио је Љепојевић.
Прочитајте ОВДЕ шта се Америма неће свидети.
Извор: rs.sputniknews. com
