- Жалбено веће је сагласно са Тужилаштвом да је казна од 40 неадекватна с обзиром на тежину Караџићевих кривичних дела, као и да је казна претресног већа неразумна и неправична - рекао је у образложењу одлуке председник Жалбеног већа судија Ван Јосен из Данске.
Он је додао да је претресно веће погрешило када је изрекло казну од 40 година. Караџић је поново осуђен за 10 од 11 тачака оптужнице. Жалбено веће Механизма у Хагу потврдило је да Радован Караџић (73) није крив за геноцид над муслиманским становништвом у седам општина БИХ у периоду од 1992. до 1995. Овом одлуком потврдило је првостепену пресуду у делу којим је по овој, првој и јединој од 11 тачака оптужнице био ослобођен од оптужби.
Жалбено веће сматра да је судско веће, које је изрекло првостепену пресуду правилно закључило да није било геноцида на територији општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Кључ, али да јесу почињени други ратни злочини у тим општинама од 1992. до 1995, који су били координирани из врха Републике Српске.
Осим једног делимично усвојеног захтева (број 31) Караџића, сви остали наводи из жалбе су одбијени, поред осталог и онај којим је оспоравао правичност суђења.
Према ставу жалбеног већа одбрана Радована Караџића није успела да докаже да није крив за масакр у Сарајеву, на Маркалама, каи ни за "терорисање становника Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем током вишегодишње опсаде главног града БиХ", рекао је председник Жалбеног већа Ван Јосен. Веће је, како је додао, утврдило да је Караџић знао и за убиства у јулу 1995, након пада Сребренице.
- Жалбено веће није нашло грешке у резоновању првостепених судија у вези с прогоном Бошњака с подручја Сребренице - навео је судија Ван Јосен.
Прогон Бошњака са подручја Сребренице се односи на присилно пресељење жена, деце и стараца са подручја Сребренице, а касније убиствима мушкараца и дечака, подсетио је судија. Такође није доказао да није имао намеру да почини геноцид, као и да није, као вођа босанских Срба, кажњавао оне који су чинили злочине, додао је судија.
- Караџићеви наводи да је он проглашен одговорним за то, само зато што је председник суда неуверљив - пренео је судија Ван Јосен.
- Према ставу Жалбеног већа, одбрана није успела да докаже ни да је веће донело погрешне закључке у пресуди у којој је осуђен за злочине у 20 босанских места - рекао је председник Жалбеног већа.
Говорећи о узимању припадника УНПРОФОР-а за таоце 1995. године, жалбено веће је сматра да Караџић није успео да докаже да је особље УН-а законито приведено. Пресуду је читао председник Жалбеног већа португалски судија Иво Нелсон де Каирес Батиста Роса.
Остали чланови већа који су учествовали у доношењу ове одлуке су судије Вилијам Секуле из Танзаније, Ванг Јоенсен из Данске, Хозе Солаес из Шпаније и Грасијела Сантана из Уругваја.
Караџића је у марту 2016. године судско веће Хашког трибунала осудило на 40 година затвора због геноцида у Сребреници и злочина против човечности у Босни и Херцеговини 1992-1995. године. Жалбено веће Механизма сада може ту пресуду да потврди или да је преиначи у виду смањења казне или повећења на казну доживотног затвора.
Првостепеном пресудом, Караџић је ослобођен по једној тачки оптужнице - за геноцид над несрпским становништвом у седам општина у БиХ, али осуђен је за осталих 10 тачака, међу којима је и за геноцид у Сребреници.
Тома Фила открива шта се спрема Радовану Караџићу. Погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда, Агенције
