Булатовић је казао да је та понуда дошла на крају, као и да је тадашње руководство СРЈ пре тога понудило руднике на концесију, на шта су добили одговор да је то интересантно, али да неће.
- Друга понуда је била база, рекли смо им треба вам база, даћемо вам ми базу са симболичном накнадом, и добили смо одговор не хвала. Није им требала сагласност једне државе, јер би касније морали да питају и Авганистан и Сирију и Либију и било кога - испричао је Булатовић.
Како каже, коначно, у крајњем очају, рекли смо да је боље да СРЈ буде чланица НАТО-а да би се избегло бомбардовање.
- Они су се насмејали, рекли да је то интересантно, али да не може ни то - каже Булатовић.
Како наводи, НАТО је тада хтео да господари светом, а СРЈ им је послужила и као лабораторијски примерак.
- Ми смо били диван лабораторијски примерак, они су говорили да ће да нас униште за 72 сата, али видите нисмо ми ту ништа криви, нисмо били ни блесави, ни сулуди, ко би луд заратио своју земљу и свој народ са тако великом силом, али је њима требао један мали, прљави рат, као што увек треба кроз историју - наводи Булатовић.
Прочитајте ОВДЕ ко се то нада да га у Београду неће гађати циглама.
Извор: Танјуг
