Нисте везали појас или разговарате телефоном за воланом јер нема полиције - према најавама директора београдске полиције ово би требало да постане прошлост већ до краја марта.
У наредне две године, Београд ће добити 800 камера које ће помоћи у сузбијању противправног понашања, рекао је почетком фебруара, гостујући на јавном сервису, директор београдске полиције Владимир Ребић.
Тада је најавио и да је технологија за препознавање лица, која би требало да помогне у раду криминалистичке полиције, у завршној фази.
Иако Министарство унутрашњих послова уверава грађане да не треба да брину због евентуалног нарушавања приватности, нису сви сигурни да нема разлога за бригу. Тренутно у главном граду 107 камера снима 67 локација, последњи су подаци које је директор београдске полиције поделио са медијима.
Иако постоји план за постављање нових камера, МУП није открио на којим локацијама ће се оне наћи.
Фондација Шер, која се бави унапређењем људских права и интернет слобода, затражила је од МУП-а, али није добила, информације о локацијама и анализе на основу којих су оне одабране.
Документи о набавци видео надзора заштићени су ознаком "тајно" , наводи фондација Шер податке добијене од МУП на основу Закону о приступу информацијама од јавног значаја.
Шта је технологија препознавања лица?
Технологија препознавања лица подразумева утврђивања идентитета на основу специфичних детаља људског лица.
Препознавање лица може да се користи како би се људи идентификовали на фотографијама, видео записима или у реалном времену.
Софтвери за препознавање лица користе детаље на нечијем лицу, попут размака између очију или облика браде, које бележе као математичке податке и упоређују са раније подацима прикупљеним који се чувају у базама података.
„Како је реч о фотографијама и видео-записима великог броја грађана, морају се применити највиши технички и организациони стандарди заштите, како се не би догодило да неовлашћена лица приступе подацима и објаве их на некој јавно доступној мрежи", каже Перков.
У одговору МУП-а стоји да такве информације нису садржане ни у једном документу.
„Иако је намера да се спречи и олакша гоњење кривичних дела, потребно је грађанима објаснити због чега се такве мере уводе, која је њихова сврха и на који начин ће њихови подаци бити заштићени", каже за ББЦ на српском Бојан Перовић из Шер фондације.
Да је неопходно грађанима објаснити на који начин ће њихови подаци бити заштићени са појачаним видео надзором, сматра и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
У препоруци коју је донео у вези са видео надзором, иако је утврђено да полиција има права да надзире и снима јавно место, Повереник МУП-у препоручује да је неопходно да изврши процену на који начин видео надзор може да утиче на заштиту података о личности.
Да ли ће до тога доћи, видећемо тек у августу ове године, када буде почео да се примењује Закон о заштите података о личности - у одговору Шеф фондацији, МУП је саопштио да процена ризика није урађена јер још није почела примена овог закона.
Нови Закон о заштити података о личности усвојен је средином новембра прошле године, на снагу је ступио крајем истог месеца, али је примена одложена до друге половине 2019.
Примена је одложена како би они који податке обрађују ускладили пословање са одредбама новог закона.
МУП-у је остало још неколико месеци за прилагођавање.
„С обзиром на то да одговори овлашћеног лица МУП директно противрече изјавама министра и директора полиције, недоумицу је потребно разјаснити без одлагања, имајући у виду да је реч о темељном људском праву и Уставом и законима гарантованим слободама грађана", саопштили су из Шер Фондације.
Прочитајте ОВДЕ како комунални инспектор прети странки, погледајте снимак.
Извор: BBC News на српском
