По сопственом призању, после 1999. године није долазио у Београд, мада каже да је пре бомбардовања имао пријатеља у Србији.
И док је у Београду омражен, јер му је приписано ауторство над конструкцијом "колатерална штета" за цивилне жртве НАТО пројектила, у Приштини, где повремено одлази, дочекују га као хероја.
- Можда бих ја желео да је тај однос нешто равномернији, али то не можете да контролишете, можете само да радите свој посао на најбољи начин - каже Шеј који, иако је данас пензионер, активно прати и коментарише европске и балканске безбедносне изазове.
Џејми Шеј био је лице НАТО-а које је телевизијска публика у Југославији, али и свету, најчешће имала прилике да види.
Његове редовне конференције за штампу у Бриселу, на којима је објашњавао циљеве и постигнућа ваздушних дејстава НАТО-а никога нису остављале равнодушним.
Требало је да будемо опрезнији
Коришћење конструкције "колатерална штета" за страдања цивила оставиће трајног трага у његовој биографији.
- Та конструкција заиста осликава једну дистанцу према стварности, људима којима је нанет бол. Требало је да будемо опрезнији у коришћењу војне терминологије која је контрапродуктивна у широј јавности - каже он за ББЦ на српском.
Две деценије касније, Шеј зна шта би променио.
- Да морам да радим Косово поново, а драго ми је што не морам, говорио бих о ненамерно изазваном болу приликом убијања цивила. Али то је све накнадна памет. У то време сте под великим сте притиском, не спавате много и правите грешке, а и то је људски - казао јеон.
"Колатерална штета", ипак, остаје један од елемената на не предугој листи ствари за којима Шеј жали после две деценије.
- Има она песма Френка Синатре "Мy Wаy" где он каже: зажалио сам за неколико ствари, али их није било превише. И ја бих рекао слично - каже он.
Наводи и да је требало некад и брже делити информације, и да би био задовољнији "да није било инцидената током бомбардовања због којих су губљени животи, да кинеска амбасада није погођена."
НАТО интервенција - неизвежна и оправдана
На Шејовој листи нема места оном највећем питању - интервенција НАТО-а у Југославији била је и неизбежна и оправдана.
- У ситуацији насиља и етничког чишћења, НАТО је урадио праву ствар да се на Косову не би поновио сценарио из Босне. Изразио бих жаљење због појединих детаља, али због општег разлога за покретање кампање, 20 година касније једнако сам уверен у оправданост, баш као и тад - нема дилему Шеј.
Када се осврне на догађаје од пре две деценије, Шеј сам поставља питање - зар не би било боље да су успели мировни преговори у Рамбујеу и Паризу, вођени готово до пред сам почетак НАТО бомбардовања.
- Сви смо рачунали на успех преговора у Рамбујеу. Видели смо да су косовски Албанци, страна за коју се сматрало да ће одбити споразум, коначно пристали, али га је Милошевић одбио. Очекивали смо да ће у последњем тренутку бити постигнут неки дипломатски успех и да ваздушна кампања неће бити ни потребна - каже Шеј.
Због погледа усмерених ка Рамбујеу, 24. март 1999. године за тим за комуникације НАТО-а на чијем је челу био Џејми Шеј значио је потпуну промену живота.
- У року од 24 сата, у пословично тихо седиште НАТО-а дошло је више од 400 новинара са свих крајева света, телевизије су поставиле своје екипе пред зградом, ЦНН је заузео део паркинга. Људи су тражили коментар, нове вести, а ми нисмо били потпуно спремни за то - присећа се он.
Акција отишла у другом правцу
Каже и да је сама акција отишла је у правцу који је био другачији од очекивања у Алијанси.
- Постојало је уверење у НАТО-у и неким престоницама земаља чланица да ће, после свега неколико ваздушних напада, Милошевић попустити и сести за сто. Када се то није десило, морали смо у потпуности да променимо како медијске планове, тако и војну стратегију, за много дужу операцију - испричао је он.
Шеј каже да се Алијанса тада сусрела и са критичким преиспитивањем акција НАТО-а које су доводиле до убистава цивила, бомбардовања градова, болница, амбасада.
- Медији су тражили одговоре како се колатерална штета десила, зашто се десила грешка, какве су процене нанете штете и губитака живота - прича он, и наводи да је помоћ због тога стигла из Лондона у виду Алистера Кембела, главног медијског саветника тадашњег британског премијера Тонија Блера.
Присећа се и да је посебан изазов за НАТО био одговор Београда у медијском рату, уз опаску да су "Срби препознали да су медији битка за себе, битка за освајање срца и умова људи".
- Када је бомбардована избегличка колона трактора, Милошевић је одвео стране медије на Косово да то сниме, да би се све одмах видело у западним медијима и више пажње посветило грешкама НАТО-а. Надао се да ће се на тај начин пре распасти подршка НАТО интервенцији, него српске снаге на Косову - испричао је он.
Радо виђен гост на Косову
Пре две године, Џејми Шеј добио је награду приштинског приватног универзитета „ААБ" за поштовање људских права коју је "поделио" са пилотима НАТО-а који су 1999. године учествовали у бомбардовању. Неретко "свраћа" и у Приштину, где се среће са тамошњим политичким врхом.
- Косово може да опстане као независна држава, али би напредак био много бржи ако се односи са Београдом нормализују - каже он, и наводи да је противник формирања косовске
Каже да је приштинским властима рекао да, ако желе војску, то треба да буде у оквиру Устава.
- Они су одабрали другачији пут, али порука НАТО-а је да, ако желе подршку, онда морају да чине ствари у складу са уставним процедурама - каже.
Говорећи о решењу "косовског чвора", каже да би била штета "ако је једини начин да Косово и Србија реше своје проблеме кроз даље етничке поделе и промене граница".
- Јер, када једном кренете да се играте са границама, то се никада не заврши - истиче он.
Србија има "двоглавог орла"
На чињеницу да се на месту председника Србије налази Александар Вучић, човека који је са српске стране за време бомбардовања био задужен за медије као министар информисања, Шеј одговара тврдњом да је важно да се људи мењају.
Каже и да је водити Србију ка чланству у ЕУ изазован посао, а подсећа и на "црвени тепих који је сачекао Владимира Путина" у јануарској посети Београду.
- Србија јесте различита од својих суседа јер има двоглавог орла: једном главом гледа на Запад, а другом на Исток. Србија може бити и мост између Запада и Русије, у време када су мостови преко потребни - каже, али и сматра да за будуће генерације кључно питање: може ли се остати у тој средини?
Шејова ангажованост у пензији и даље је у вези са безбедносним питањима - кроз професуру на Универзитету у Ексетеру и бриселску организацију интелектуалаца знаковитог имена "Пријатељи Европе".
Каже и да би волео да дође у Београд, или да говори на некој конференцији и да, "ако према мени не полети много цигли и парадајза, то урадим још два-три пута у наредних неколико година".
Историчар Милош Kовић оценио је да би разграничењем или признањем Kосова, председник Александар Вучић предао, поред српске територије, Хашиму Тачију и Рамушу Харадинају 120.000 Срба. Прочитајте ОВДЕ још детаља.
Извор: BBC на српском
