Он открива који су му били најтежи тренуци тих ратних дана, да ли смо тада заиста победили најмоћнију Алијансу на свету, али и на који начин Србија данас може да очува свој суверенитет на Космету.

Која је ваша прва помисао на рат 1999.?

- Прва помисао је свакако на прекид бомбардовања Србије, зоне одговорности и јединица Треће армије којима сам командовао и престанак убијања мојих војника, старешина и мог народа. Међутим, поред ове, надовезују се и на десетине других размишљања везаних за тај период. Често се запитам шта је то натерало најјачу, и у то време непобедиву армаду да ангажује ратну машинерију 19 војно-технички најјачих земаља света, које су биле 37 пута војно супериорније од СР Југославије, са 744 милиона становника и 670 пута јачом економијом од нас? Да ли је била потребна баш таква сила за нашу малу земљу и њену Војску, и са каквим је циљем ангажована? Какав је то био рат са таквим односом снага, рат који није био ничим изазван и који није одобрио Савет безбедности ОУН?

Јесмо ли тада заиста победили НАТО, како су изјављивали тадашњи југословенски званичници?

- На ово питање ћу вам одговорити питањем - да ли је НАТО победио нас? Нама је рат био наметнут и ми смо морали да се бранимо. Значи водили смо одбрамбени рат, а циљ сваког таквог рата је одбрана суверенитета и територијалног интегритета. Агресор је напао нашу земљу под изговором спречавања хуманитарне катастрофе на Космету и то је подразумевало да ће дејства усмерити на јужну српску покрајину. Али, били смо сведоци да своја дејства није фокусирао само на тај простор, већ је од првог дана изводио агресију са радикалним циљевима на целој територији СР Југославије. Очигледно је намеравао да насилним путем смени актуелну и легално изабрану власт, заузме територију и омогући сецесионистичким и терористичким снагама на Космету да отму нашу покрајину и направе и нову албанску државу у Европи или да је припоје Албанији. Када се све ово има у виду поставља се питање да ли је противник за 78 дана успео да оствари постављене циљеве? Није. Шта се десило? Пронађен је начин да се елегантно повуче из рата који је сам наметнуо. Догодили су се преговори у Куманову, потписивање Војно-техничког споразума и Резолуција СБ УН 1244.

Ко је онда победио, а ко је побеђен?

- Ми смо преживели ударе из ваздушног простора и нисмо дозволили улазак копнених снага на Космет. Тако смо извршили све постављене задатке. Потписан је споразум, наша држава се повукла са Космета и уз поменуте гаранције препустила Космет на привремено управљање ОУН и њеном СБ. Војска, посебно Трећа армија није поражена и није капитулирала. Они који не знају шта је капитулација и које су последице по једну Војску и државу, треба да то науче. Такође, када нападају Војску и Трећу армију, претходно треба да се запитају шта је са Резолуцијом 1244, према којој смо прихватили да предамо Космет, очекујући да ће гаранције које су прописане бити остварене и зашто ни после двадесет година нису извршене. Да закључим: Да, одбранили смо нашу земљу, и то је наша победа.

На које гаранције мислите?

- Мислим на гаранције из Резолуције 1244 Савета безбедности УН којима се потврђују суверенитет и територијални интегритет СР Југославије у оквиру међународно признатих граница, омогућава широка аутономија и суштинска самоуправа за Косово у оквиру СР Југославије, демилитаризација ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца и на крају успостављање безбедносног окружења у коме избеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама. У те гаранције смо се сви уздали и због њих смо се и повукли са Космета, а већ двадесет година немам одговор на питање због чега се не примењују.

Питања без одговора

Поставили сте низ питања. Имате ли на нека и одговоре?

- Нисам дошао ни до одговора како се догодило да су се терористи ОВК, после претњи које су упутили САД, у јануару 1997. године, саопштењем за јавност: "Међународни центри одлучивања, а посебно Америка сносиће последице", затим изјаве америчког амбасадора и специјалног изасланика САД Роберта Галбрајта, фебруара 1998. године, да је ОВК "без сумње терористичка група", трансформисали у савезника и пријатеља САД, које је промовисао амбасадор Ричард Холбрук, у селу Јуник код Ђаковице 14. јуна 1998. године, када је фотографија босоногог амбасадора, у друштву наоружаних терориста, обишла цео свет.

Хероизам

Прва асоцијација на НАТО агресију је и хероизам тадашње југословенске, тачније српске војске?

- Тако је. Сећам се да сам пре почетка агресије војницима и старешинама Треће армије поручио: "Вољом светских моћника угрожен је најсветлији део, колевка наше нације и отаџбине, угрожен је Космет. Угрожена је колевка српске државности, духовности и културе". И војска је то схватала. Отуда је заиста неизбежно подсећање и на хероизам који су испољили припадници Треће армије током одбране отаџбине и на 522 погинула, 32 нестала и 1.090 рањених и осакаћених хероја Треће армије.

Бројке

Генерал Небојша Павковић подсећа да је агресор на почетку ангажовао 360 авиона разних намена, а завршио са 1.036 који су током 78 дана извршили око 30.000 авио-полетања - 380 дневно.

- Од поменутог, на зону и јединице 3. А извршено је 15.857 или 228 авио-полетања дневно. Поред тога регистровано је да је авијација извршила 935 напада у којима је лансирано 140 крстарећих ракета и преко 4.600 разорних пројектила. Поред напада из ваздушног простора, агресор је ангажовао и снаге на копну у циљу продора на територију Космета. Терористи ОВК су за све време трајања агресије извршили 780 напада на припаднике ВЈ, или 11 дневно, у којима је убијено 339, а рањено 556 људи.

Касетне бомбе

Ратни командант легендарне Треће армије наводи и да су против њих коришћене забрањене касетне бомбе и муниција са осиромашеним уранијумом.

- Са употребом касетних бомби, агресор је почео 25. марта и само у зони Армије бачено је око 2.000 контејнера касетних бомби разних типова, вишеструког дејства, на око 1.000 локација. Почетком априла почели су да употребљавају муницију са осиромашеним уранијумом. Из авиона А-10 дејствовано је по 201 циљу, од којих 98 ван, и 112 на Космету. Ван Космета гађани су положаји 78. моторизоване бригаде, у рејону Прешева, села Рељан и Биљача, код Бујановца и села Боровац, Самољица и у рејону Врања и Плачковице - истиче Павковић.

Копнена инвазија

- Агресор се припремао за извођење агресије на копну на правцима: Скопље-Куманово-Врање, и са простора Албаније на простор Космета. За нападе на копну у Републици Македонији биле су припремане снаге јачине једне оклопне дивизије, једна падобранска бригада и јединице из састава снага УНПРЕДЕП-а, и две бригаде ОВК, еквивалента око 30.000 војника. У Албанији је агресор припремио око 29.000 војника, сврстаних у две пешадијске дивизије ОС Албаније и осам бригада ОВК.

Прочитајте ОВДЕ шта је то Лазански проговорио о Сребреници.

Извор: vesti. online