И док из Бугарске, од када је истекао рок за подношење понуда за закуп капацитета – 6. март, нема нових информација када крећу с градњом, поставља се питање да ли је паметно да Србија пре комшија крене у овај посао, поготово ако се зна да је „Јужни ток” пропао због Бугара, и то пошто су радови већ били почели. И да ли би, у случају да се Бугари под притиском Брисела и САД поново повуку из пројекта, кроз цеви у Србији могао да потече неки други гас.
Извор, близак и руској и српској страни, каже за „Политику” да је технички потпуно изводљиво, чак и пожељно да се што пре крене у градњу, због уштеде времена, како се не би догодило да Бугари изграде свој део, а онда чекају нас да гас потече. С тим што би за почетак посла на српској страни морале да постоје много чвршће гаранције да ће Бугарска стварно да гради овај гасовод, како се не би поновио сценарио „Јужног тока”. Технички је, додаје, много лакше да се све ради, и због чињенице да је већи део територије преко које ће се цеви полагати у нашој земљи био припремљен за „Јужни ток”.
На питање да ли бисмо, у случају најгорег сценарија, ипак могли да искористимо цеви да туда пролази неки други гас, исти извор каже да бисмо овај енергент евентуално могли да добијамо из Румуније или Македонији, с тим што су обе варијанте климаве, па ваља веровати да „Гаспром” овог пута има озбиљне аргументе у договорима с Бугарима. Пре свега затварање правца преко Украјине од наредне године, куда и њима стиже гас.
С друге стране, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да ни случајно не треба улазити у нове ризике с Бугарима и кретати у градњу пре њих.
– Ако је речено да ће градња наше деонице почети у априлу, верујем да имамо информацију да Бугари ипак нешто раде, али да можда не желе о томе јавно да говоре, због притисака са Запада. Чак и у тим околностима, наша земља треба да сачека и увери се да су радови у Бугарској одмакли. У супротном, потрошићемо новац за градњу, а нећемо имати гас који ће моћи да замени руски, јер другог гаса нема – каже он.
Вулетић сматра да је „Турски ток” веома важан за Србију, јер би до краја године требало да се раскине уговор између „Гаспрома” и Украјине о транзиту гаса. С обзиром на то да се ми снабдевамо преко Украјине, тај прекид гаса би за нас био веома неповољан, и зато је фокусирање на „Турски ток” за Србију веома важно.
С њим се слаже и Срећко Ђукић, стручњак за међународне гасне прилике, који каже да би, уколико би Србија почела изградњу гасовода „Турски ток”, а да нема изричиту политичку подршку Брисела и Вашингтона и сагласност Беча (Европске енергетске заједнице), то било узалудно бацање ионако скупих кредитних пара, уз то и политички контрапродуктивно.
– Дакле, технички, српска страна је суверена да на својој територији ради и гради шта хоће. Али, гаса нема ниоткуда ако не дође из правца Бугарске. Софија, пак, сигурно, као лојални савезник у евроатлантским интеграцијама, неће радити ништа што се коси са тим обавезама. Уместо свакодневног најављивања изградње тог гасовода кроз нашу земљу, било би продуктивније покушати да се преговара са Бриселом и Вашингтоном да нам се овај пројекат потпуно одобри како не би било накнадних изненађења – каже Ђукић. Веће шансе би биле, додаје, ако би се тим преговорима придружили Софија и Будимпешта, куда овај гасовод такође треба да се гради.
– Како данас ствари стоје, мали су изгледи да у том геополитичком и стратешком питању продора руског гаса у југоисточну Европу САД промене став. Мислим да су пропуштене прилике које се тешко могу надокнадити. Србија се од свих земаља на Балкану у погледу гаса налази у најтежем положају (пропустила је прилику са Јужним гасним коридором) – закључује Ђукић.
Средства за изградњу крака од српско-бугарске међе до границе са Мађарском нису проблем, јер је Русија спремна да у развој гасне инфраструктуре у Србији уложи око 1,4 милијарде долара.
Да ли је повлачење признања Косова опција и за ЕУ, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
