-Агресивни чинови Ирана и терористичких група, укључујући Хезболах, у јужној Сирији и даље чине Голанску висораван тлом за потенцијално лансирање напада на Израел – објаснио је Трамп.
Стручњаци, међутим, сматрају да је Трамп игнорисањем завета у Повељи УН да ће се уздржати од “претње или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности неке државе” угрозио будућност других дуго оспораваних територија.
- Ово је грозни преседан. Ако Сједињене Државе не признају међународни закон као “светски полицајац”, ко их онда признаје? Шта ако Кина сутра уђе на Тајван, зар то није иста ствар? – упитао је Едвард Голдберг, професор Центра за светске послове при Њујоршком универзитету.
Пекинг сматра Тајван делом Кине, упркос томе што ова острвска држава има староседелачки део популације, самоуправу и независне демократске изборе од деведесетих. Већина демократија у свету не признају Тајван као независну земљу, не желећи да се супротстављају Кини, а ова држава је изузета и у УН. Кинески председник Си Ђинпинг је у јануару упозорио да би Пекинг могао силом преузети контролу над Тајваном.
Кашмир је још један спорни регион. Око њега се Индија и Пакистан “кошкају” већ више од 70 година, откако је Индија подељена након повлачења Британаца 1947. Тензије су последњих недеља ојачале у овом несталном региону, након што је Индија спровела “превентивни удар” на делу територије под контролом Пакистана, који је заузврат заробио индијског пилота. Становници индијског дела Кашмирске долине, већином муслимани, гледају на националну владу као окупаторску силу, а Пакистан подржава њихову самоуправу.
Тренутно нема назнака да је Трампова администрација заинтересована да се убаци у овај дуговечни спор. Ипак, америчка морнарица је недавно појачала своје присуство у Тајванском пролазу, 24. марта, одговарајући тиме на недавне кинеске поморске вежбе око острва.
Сада је Трамп, у одлуци без преседана, признао Голанску висораван како би појачао премијера Бењамина Нетанијахуа уочи избора у Израелу 9. априла. Нетанијаху је оптужен у неколико случајева корупције, иако и даље држи одређену позицију у анкетама. Израелски премијер је аплаудирао кад је Трамп потписао декрет, који су одмах осудили Сирија, Либан, Турска и УН, која је израелску анексију Голана прогласила “ништавном”.
Трамп је као председник повукао САД из више међународних споразума, укључујући Париски климатски споразум и Транспацифичко партнерство, али се декрет о Голану посебно критикује као кршење међународног закона.
Арапи критикују Трампа
Четири заливске државе, Саудијска Арабија, Бахреин, Катар и Кувајт, све регионалне савезнице САД, критиковале су Трампово признање израелске анексије Голана из 1981, а Ријад је чак упозорио да ће такав потез наштетити мировном процесу и погодити стабилност региона. Заливске државе су истакле да је ова територија окупирана арапска земља.
“То ће имати значајне негативне ефекте на мировни процес на Блиском истоку, те по сигурност и стабилност региона”, наводи се у саопштењу саудијске државне агенције СПА и додаје да је Трампов декрет очигледно кршење Повеље УН и међународног закона.
Кувајт и Бахреин су поручили да жале због овакве одлуке САД, док је Катар позвао Израел да оконча окупацију Голанске висоравни. Израел је окупирао Голанску висораван од Сирије након Шестодневног рата 1967, и припојио га 1981. Овај потез није стекао међународне признање.
Протести у Сирији
Хиљаде Сиријаца изашло је на улице више градова протестујући због америчког декрета. Агенција САНА је објавила фотографије марша у јужном граду Суеида на којој се виде мушкарци и жене како носе сиријске и палестинске заставе и транспаренте на којима пише "Голан је сиријски". Још један протест одржава се у месту Дара.
Погледајте ОВДЕ драматичан снимак из Газе.
Извор: Блиц/Quartz/Reuters/Срна
