Притом не треба изгубити одговорност РЕМ који је адреса за све незадовољне, сматрају саговорници Данаса поводом најава да би демонстранти у протесту „Један од пет милиона“, један од наредних скупова могли да одрже и спред зграде телевизије Пинк.
Један од лидера Савеза за Србију и председник Двери Бошко Обрадовић поновио је јуче на телевизији Н1 да би једна од шетњи, наредних субота, морала да иде и ка згради ТВ Пинк, јер та телевизија има још већи медијски утицај од РТС-а. На подсећање да је реч о приватној телевизији која има право на своју уређивачку политику, Обрадовић је оценио да Пинк своју уређивачку политику спроводи злоупотребљавајући националну фреквенцију која је опште добро.
Председник НУНС Жељко Бодрожић указује да је за све незадовољне програмом Пинка права адреса је РЕМ.
– И за побуњене грађане, и за огорчене политичаре, а и за нас из новинарских и медијских удружења и асоцијација. Сви проблеми који настају из недостојног и непрофесионалног програма телевизије Жељка Митровића могу бити решени у једном дану само ако би РЕМ радио свој посао и поступао по законским прописима – наводи он.
Динко Грухоњић, програмски уредник Независног друштва новинара Војводине, за Данас каже да не види разлога да се не протестује где год је то могуће, уз услов да не буде насиља ни са једне ни са друге „стране“.
– Да ова држава функционише, сигуран сам да овакав Пинк не би могао да постоји, али он постоји и миљеник је сваке власти. Да РЕМ функционише, Пинку би до сада била одузета дозвола. Да се привредни криминал бави пословањем Пинка, сигуран сам да би јавност сазнала веома занимљиве „детаље“. А изговор да је Пинк приватна телевизија па може да ради шта год им падне на памет је најобичнија манипулација за неупућене. Не може да ради шта хоће, али упркос томе раде баш све што им падне на памет. И то би требало да буде порука са протеста. Али, понављам, треба бити опрезан, јер ни насиље не треба искључити у Србији коју је Вучић поларизовао и антагонизовао до пуцања. А такве ситуације су као рођене за екстремисте и провокаторе разних фела – указује Грухоњић. Он додаје да би волео да су тога сви свесни, као и да организатори протеста знају шта им је следећи корак.
Радомир Лазовић, активиста Не давимо Београд, сматра да је медијска сцена у Србији подељена на три дела. Медије који одговорно и професионално извештавају и због тога трпе притиске власти и против којих се организује велики спектар притисака, претњи, економског или правног изнуривања. Затим медији који не таласају и на све начине избегавају да се замере властима, игноришући питања и проблеме.
– Али оно што је метастаза медијске сцене су свакако режимске куће којима је главна преокупација блаћење и уништавање људи који се усуде да критички говоре о власти. То је свакако Пинк, Ало, Информер и Српски телеграф, затим Студио Б и ТВ Хепи. Не можемо рећи да су то медији, јер они у овом репресивном систему имају улогу механизма за гушење критике грађана и обрачунавање са политичким неистомишљеницима. Они су пре средство насиља другим средствима. Као такви, они су легитимна мета незадовољних грађана и заиста се мора наћи решење како да се зауставе ови расадници лажи и подметачина. Иницијатива иако није организатор, подржава протесте и позива грађане да на њих изађу – сматра Лазовић.
Докторанд ФПН Бобан Стојановић мисли да је идеја одласка испред Пинка добра.
– Пинк јесте приватна телевизија, али има националну фреквенцију која је власништво свих грађана, а Пинк не извештава у јавном интересу већ је пропагандна телевизија СНС-а. Захтев протеста може бити тај да РЕМ одузме националну фреквенцију тој телевизији – наводи Стојановић.
Двери у шетњи „Стазама Вучићевих лажи“ у јануару отишли испред Пинка, а испред те зграде протестовали су и 2017. када је дошло до инцидената.
Прочитајте ОВДЕ све о шокантним подацима колико је покрадена Србија.
Извор: Данас
