26-03-2019 11:15 Србија Друштво

Пре двадесет година, на данашњи дан, погинуо је пилот Војске Југославије мајор Зоран Радосављевић (34) бранећи српско небо. Радосављевић је био најмлађи пилот ловац 204. Авијацијског пука РВ Војске Југославије. Живео је за то да може да авионом служи својој држави, али и да је одбрани од НАТО агресора.

Илустрација (Фото: Јутјуб)

Иако је првобитно саопштено да је оборен код Лознице, мајор Радосављевић је оборен је у авиону типа МиГ-29 изнад обронка Мајевице у Републици Српској. Мајор Радосављевић је храбро улетео у формацију од десет америчких ловаца Ф-15, од којих су се два одмах сјурила у реп његовог мига-29.

Медији су писали да је захваљући дечацима од 16 и 17 година из околине Бијељине Зоран пронађен и сахрањен! Труп авиона био је на ливади, кљун на једној планини, а његово тело са седиштем на другој.

Дечаци су тада узели мердевине и ћебе од једне баке како би дошли до тела пилота. Када су га пронашли, умотали су га и предали војсци Републике Српске. Нако што су преузели његово тело, војници су га пешака преко њива пренели у болницу у Лозници.

О мајору Радосављевићу сви и данас имају речи хвале. Оставио је траг у српском ваздухопловству и служи као пример младим пилотима на обуци.

Како су тада медији писали, Радосављевић пре трагичног лета није летео дуго - пола године. Био је на курсу енглеског. Прекинуо га је, када је агресија била извесна. У сећању је понео очај мајке Раде. Она је му је тог кобног дана донела доручак у стану на Новом Београду и преклињала га да не иде.

- Ја сам пилот, мајко... - одговорио јој је на њено инсистирање да не полети. Тако су се растали.

"Спремао је докторат, живот је био пред њим"

Рођен је 26. фебруара 1965. године у Приштини. Будући да му је отац Светозар био војно лице при Југословенској народној армији, и да је, због потребе службе, често мењао место становања, и Зоран се, заједно са мајком Радојком и сестром Снежаном често селио. Детињство је провео широм бивше Југославије, преко Скопља, Крушевца до Београда. Завршио је Основну школу "Старина Новак" у Београду.

- Био је обично дете, ако таква деца уопште постоје - каже његова мајка Радојка.

- Враголаст и дружељубив, а послушан и савестан. Понекад би збуњивала његова преданост школи.

После се уписао у војну гимназију, па у Ваздухопловну академију. Био је бриљантан студент. Школовао се у Ваздухопловној општој средњој војној школи „Маршал Тито“ у Мостару, а затим на Ваздухопловној војној академији у Пули и Задру. По завршеној војној академији каријеру војног пилота започиње је у Београду 1986. године као пилот-ловац на авиону МиГ-21.

Године 1992. бива унапређен у чин капетана прве класе. Исте године Зоран завршава преобуку на авиону МиГ-29 и постаје најмлађи пилот у ескадрили Мигова 29 југословенског ратног ваздухопловства. Магистрирао је на Саобраћајном факултету у Београду и постао један од водећих стручњака у нашој земљи из области сателитске навигације.

Те 1999. године припремао је докторат и био у сталној вези са својим менторима. Постхумно, на аеродрому Батајница сваке године додељује се награда најбољем одељењу.

Постипломске студије на Саобраћајном факултету уписао је 1996. године. Магистрирао је у јуну 1998. На овом факултету се од 1999. године додељује годишња награда за најбољег студента на Ваздушном саобраћају која носи његово име. Није имао деце и није био ожењен.