Подсетимо, генерал ВРС Радисав Крстић, послат је у британски затвор Вејкфилд, где су га остали робијаши, махом исламисти и Шиптари месецима мучили и на крају умало заклали, а да затворско особље није ни прстом мрднуло.
Статут Механизма не предвиђа рок у коме одлуку треба да донесе, али наводи да ће пребацивање осуђеника у државу у којој ће издржавати казну бити обављено што је пре могуће, прецизирала је портпарол механизма Хелена Еглестон. Одлуку о избору државе донеће председник Механизма Теодор Мерон, а Караџић неће имати право жалбе.
Еглестон је појаснила да председник одређује државу у којој ће лице издржавати казну на основу великог броја информација, "које могу укључувати и било каква ставове осуђене особе".
- Правни оквир не предвиђа улагање жалбе на овакве одлуке - напоменула је портпарол Механизма.
Караџић ће у сваком случају бити пребачен у неку од држава чланица Уједињених нација која има уговор са Механизмом о издржавању казни затвора, али ће у конкретном случају вероватно то бити земља која у свом правном систему има доживотну казну затвора. То су Шведска, Финска, Данска, Немачка, Велика Британија, Белгија, Аустрија, Италија, Француска или Шпанија.
Процес одређивања се састоји се од четири корака.
Најпре Секретар Механизма ступа у контакт с једном или више држава како би установио да ли су спремне да осуђеника приме на извршење казне, а потом подноси председнику Механизма извјештај, у којем се наводе државе у којима се потенцијално може извршити казна и друге релевантне информације.
Председник Механизма на основу тих и других информација које евентуално затражи, одређује државу у којој ће казна бити спроведена, а његову одлуку извршава Секретар, наводи се на сајту Механизма. Караџић је у притвору Механизма у Хагу, наследника Хашког трибунала, од хапшења и изручења из Србије у јулу 2008. године.
Осуђен је 20. марта на доживотни због геноцида у Сребреници и злочина против човечности, кршења закона и обичаја ратовања. Том одлуком преиначена је одлука о казни првостепена пресуда Трибунала у Хагу којом је у марту 2016. година био осуђен на 40 година затвора.
Ова пресуда је правоснажна, али постоји могућност подношења ванредног правног лека - захтева за ревизију пресуде у року од годину дана, што је члан Караџићевог правног тима адвокат Горан Петронијевић прошле седмице и најавио. Евентуални ревизиони поступак могао би да одложи Караџићево напушање притворске јединице у Хагу, из које никада није пуштен на привремену слободу.
Право да се поднесе ванредни правни лек може да се искористи само ако Карџић или неко из његовог правног тима открије нову чињеницу која није била позната у време првостепеног суђења или жалбеног поступка, а која је могла да буде одлучујућа за доношење одлуке.
Захтев за ревизију се подноси председнику Механизма, који одређује веће које ће одлучивати да ли је нова чињеница могла да буде одлучујући фактор приликом доношења одлуке, а уколико то утврди онда ће преиспитати пресуду и након што саслуша стране у поступку, изрећи нову пресуду.
Како је већ наведено једна од земља у којој хашки осуђеници издржавају казне је и Велика Британија. У њој служи казну генерал ВРС Радислав Крстић, који је осуђен на 35 година затвора због наводног геноцида у Сребреници. Он је британском затвору Вејкфилд, где робијају најмонстроузније убице и исламисти, месецима мучен и на карају је умало дословно заклан.
Крстића су покушали убити тројица муслимана из освете због његове улоге у рату у БиХ.
Британски медији јавили су да су Индрит Краснићи (23), Илијас Калид (24) и Квам Огумбији (29) оптужени су да су покушали да прережу гркљан бившем генералу војске Републике Српске. Сва тројица нападача су се изјаснила да нису криви за покушај убиства.
Пороти је предочено да су тројица кажњеника, осуђених на доживотни затвор због убиства, покушали да, у строго чуваном британском затвору, Крстића (63) убију из освете због његове умешаности у злочин у Сребреници, наводи британски Би-Би-Си. Нападачи су, наводно, упали у Крстићеву ћелију у затвору Вејкфилд, оборили га на под и покушали да му прережу врат.
Извор: Танјуг, Информер
