О новој афери која је погодила високо образовање и у коју су укључени министар Младен Шарчевић и његови најближи сарадници читајте ОВДЕ.
Свим школама на које се односе овакве академије и заинтересованим привредним субјектима је јасно да предлог Министарства просвете није прихватљив из следећих разлога:
1. Предложена решења за реформисање високог струковног образовања, кроз академије струковних студија, које би настале од школа са великом међусобном удаљености (30, 40... 100кт и више) у суштини није реформа којом би се постигао циљ за унапређење струковног образовања већ би оно било уназађено, а временом и уништено у највећем проценту.
На пример спајање школе у Ужицу са било којом школом (а најближа је школа у Чачку) у академију је бесмислено.
То би исто значило, на средњешколском нивоу, када би се спојиле Гимназија у Чачку, Средње техничка школа у Прибоју и Средња економска школа у Ваљеву у једну установу и то на новој адреси са новим простором и минимално потребним службама. Разуме се да би тако нешто било бесмислено, као што су и предложене академије бесмислене.
2. Јасно је да је Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године ("Службени гласник РС", бр. 107/2012 од 9.11.2012. године) предвиђено да се формирају академије струковних студија, али у стратегији не стоји да оне могу бити формиране од школа које су међусобно удаљене од 50, 60... 100 кш и више. Нико нема ништа иротив да се формирају академије од постојећих школа у једном граду или ако су оне међусобно удаљене, рецимо до 30 кт.
3. Недобронамерно је од стране предлагача за формирање академија да приватне високе школе струковних студија остају самосталне и да се као такве развијају, а да се државне високе школе струковних студија трансформишу у фантомске академије (од школа са знатном међусобном удаљеношћу).
4. Савет за реформу високог струковног образовања, који је формирао Министар просвете, имао је ригидан однос према предлозима високих струковних школа по питању реформе, и искључиво је спроводио налог Министра.
5. Најтрагичније по високе школе струковних студија је што су се председник КАССС-а (Конференција академија и високих школа Србије) др Бранко Савић (директор Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду), као и чланови председништва КАССС-а, др Дамјан Радосављевић и др Иван Булатовић понашали игнорантски у односу на било коју иницијативу школа која би ишла преко КАССС-а, а која би се односила на предлагање решења за реформу. Они су се искључиво држали ставова Министра и Председника савета за реформу уз застрашивање директора школа да исти неће добро проћи уколико искажу било какав другачији предлог у односу на прокламоване ставове Министра и Председника савета. Упозоравали су их, ако прихвате предлог Министра и Председника савета, да ће боље проћи са реформом.
Др Бранко Савић, др Дамјан Радосављевић и др Иван Булатовић се нису придржавали ставова високих школа струковних студија када су се изјашњавали на седницама Савета за реформу.
Очигледно је, да је др Бранко Савић имао такав однос због договора са Министром и Председником савета за реформу. Вероватно је због тога др Бранко Савић награђен од стране Министра предлогом да буде привремени председник академија струковних студија школа из Војводине (Зрењанин, Нови Сад, Суботица). За све друге академије предложено је да буду привремени председници професори са Универзитета. Из тих разлога треба покренути разрешење др Бранка Савића са функције председника КАССС-а и уместо др Дамјана Радосављевић и др Ивана Булатовић треба именовати друге чланове у Национални савет за високо образовање.
6. Овакав предлог Министарства је демонстрирање силе са позиције власти иза које се крије вероватно нечији интерес. Он би могао да се базира на следећем:
- на државне високе школе струковних студија уписује се од 4000 до 5000 студената на прву годину о трошку буџета.
- формирањем академија струковних студија по предлогу Министарства настао би хаос. Све би било супротно од онога што Министар износи као предност. Хаос би настао и из разлога што би једну академију сачињавале добре и лоше школе, са добрим и лошим студијским програмима. Евидентно је да постоје школе у којима се испити полажу по ниским критеријумима, чији су професори стекли докторске дипломе у образовно научним установама такође по ниским критеријумима (неки државни а углавном приватни универзитети). Дакле оно мало угледних школа било би угрожено и враћено уназад.
- због хаоса који би настао формирањем академија струковних студија смањило би се интересовање за студије на академијама.
- због смањеног интересовања за струковне студије о трошку буџета, створили би се услови за отварање приватних високих струковних школа или факултета јер би постајали кандидати заинтересовани за упис. У томе је суштина због чега треба уништити државне високе струковне школе.
.7. Све је рађено под притиском и уз застрашивање од стране Председника савета за реформу високог струковног образовања. У таквим условима, школе су биле принуђене да евентуално дају и позитивно мишљење на предлог којег су достављале Министарству просвете око формирања академија. Све што је рађено под притиском није регуларно.
Како би реформа требало да изгледа
тј. принципи на којима треба спроводити реформу а да од ње има користи привреда, односно друштво у целини и све то да буде у складу са Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године ("Службени гласник РС", бр. 107/2012 од 9.11.2012. године).
Реформу треба спроводити по угледу на образовне системе индустријских развијених земаља као што су Немачка, Аустрија и Швајцарска, а не по предлогу Министарства о формирању академија струковних студија. Таквих академија нема нигде на свету (са удаљеношћу од 40, 50... 100 и више километара између образовних јединица - садашњих школа).
Први корак у реформи треба да буде рационализација тј. укидање непотребних и неодрживих студијских програма, евентуално спајање истородних школа у једном граду у једну установу или формирање академија струковних студија од више мањих школа које се налазе у једном граду или су пак на међусобној удаљености највише до ЗОкт.
Новоформиране академије не би требало да буду гломазне по броју студената, односно требале би да буду по броју студената као што су неке велике самосталне школе струковних студија.
Предлог Министарства који се односи на формирање академија струковних студија (од школа са међусобно великим удаљеностима) био би корак уназад за државне високе школе струковних студија што би изазвало велико незадовољство код студената, њихових родитеља и запослених у високим струковним школама (проблеми са превозом запослених и студената, проблеми са организацијом наставе јер се очекује да се у оквиру академије студенти имати наставу и на једној и на другој локацији и др.). Такво незадовољство би било испољавано кроз протесте на улицама градова Србије и оно би уследило из напред наведених разлога. Тако нешто не иде никоме у прилог.
Струковно образовање је добрим делом и дуално образовање због практичне наставе која је заступљена у струковним школама, па је то и разлог више да се реформа ради на другачији начин тј. да се одбије предлог Министарства.
Неопходно је да у предлогу реформе учествују представници привреде и представници високих школа струковних студија, али које одаберу саме школе, а не искључиво по избору Министра.
Ако није могуће формирати академије по важећим стандардима који се примењују при формирању академија у свету, онда треба омогућити школама које су самосталне да прерасту у академије ако испуњавају услове или пак да остану самосталне док се не стекну услови за формирање академије. Егзистирање самосталних Високих школа струковних студија није у супротности са поменутом стратегијом.
Данас се у Новом Саду одржава прмиција књиге Мрежни рат против Срба на којој говоре Драгослав Бокан, Милорад Вукашиновић и Слободан Стојичевић, а више о томе сазнајте ОВДЕ.
