Многе приче су испричане о бомбардовању али и даље сви ћуте када се помене наводни напад српске војске на НАТО базе у БиХ и Албанији. Једни тврде да се тај напад заиста догодио, док други да је реч о највећем миту о српском херојству.
Војни аналитичари Мирослав Лазанкси и Александар Радић кажу да немају никакву потврду да је заиста до овог напада и дошло и тврде да је то само још један од митова које су направили српски медији.
Док с друге стране многи аналитичари, међу којима и Звонимир Трајковић тврде да се овај напад заиста догодио и износе детаље овог удара српске војске на снаге НАТО пакта!
Према тим тврдњама Звонимира Трајковића на аеродрому Поникве окупљена је комбинована ескадрила од 6 Орлова 2 МИГ-а 21 и једног Галеба Г4. Задатак је био да се у ниском лету дође до Тузланског аеродрома и уништити што више НАТО авиона.
У недељу 18. априла у 13:30 наши авиони су изненада на стајанци напали НАТО авионе јер је у то време „због квара“ (саботажа наших оперативаца) био искључен радар на аеродрому Тузла. Изненађење је било потпуно јер их ни Авакси нису регистровали на време па су наши авиони примећени тек на 10 Км од Тузланског аеродрома а тада је било касно да НАТО авиони узлете. Четири НАТО авиона у паровима су била спремна за узлетање али су наши пре њиховог полетања већ напали. Била је то изузетно ризична акција и иако је из наше базе јављено да су наши авиони примећени нико од пилота није желео да акцију прекине. По изјави мајора Гавриловића који је летео на једном од Орлова, он је испустио бомбе на групу оштећених НАТО авиона који су се налазили на писти скроз десно, и окренуо летелицу да би поново напао хеликоптере. За њим су кренула још 3 Орла и испустила терет свако на већ одабране циљеве, док су 2 Орла остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су пре неки дан стигли у Тузлу. Два МИГ-а и Галеб су ракетама и митраљезима довршавали посао.
Теоретичари завере тврде да је цела акција изведена муњевито, а наводно је трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом са земље оборен један наш Орао. Осталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве. Епилог ове акције су уништена 17 авиона и 3 специфичка хеликоптера НАТО-а. Док неки други незванични извори који су имали могућност да виде последице овог напада наводе да је уништен 21 авион и 3 хеликоптера, те да су у ланчаним експлозијама уништена и 2 транспортна авиона, као и значајан део технике. Посебан бес НАТО-а изазвала погибија 11 официра, пилота и послужиоца ваздухоплова.
Други налет и напад Срба на НАТО, наводно се догодио у Тирани где је била стационирана ескадрила од 12 Апача ракетних хеликоптера који су требали да буду ваздушна подршка за „Атлантску бригаду“ која се спремала да преко превоја Кошаре и Горожуп заједно уз садејство са НАТО снагама изврши пробој и војнички заузме Метохију а касније и Косово.
Наводно је „Атлантску бригаду“ сачињавало око 6.000 Шиптара добровољаца из иностранства са Америчким инструкторима. Први напад догодио се 13 априла када је 4 наших авиона напало припремни камп Атлантске бригаде који се налазио близу места Каменица на северу Албаније.
Том приликом је оборен један Апач а Атлантској бригади су нанети озбиљни губици. Та операција је била посебно рискантна јер је од аеродрома Поникве до Тиране требало летети скоро сат времена (54 минута) а бити неоткривен од стране радара, НАТО авијације и авакса.
Према тврдњама Трајковића напад је планиран тако да по 2 Галеба Г-4С синхронизовано полете са аеродрома Поникве и Голубовци код Подгорице и неопажено се привуку НАТО бази дубоко у територију Албаније.
Акција је изведена тако што су у ниском лету кроз планинске кланце прво долетела 2 Г-4С са аеродрома Голубовци а 20 минута касније стигла су још 2 Галеба Г-4С са аеродрома Поникве.
Резултати овог напада су били више него импресивни јер је уништено 5 Апача, а сва 4 Галеба су успела да се неоштећана врате у своје базе (које најчешће нису били аеродроми са којих су узлетели). Пуни ефекат овог напада се огледао и у томе што НАТО више до крај агресије на Југославију није користио Апаче.
Нова руска арктичка рута до Азије даје Кини велику војну предност у односу на САД. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Еспресо
