Израелски премијер Бењамин Нетанијаху није ни стигао да поштено прослави америчко признање израелског суверенитета над Голанском висоравни, сиријском територијом коју је Израел окупирао још у Шестодневном рату 1967, када су стигле вести да је Хамас из Појаса Газе испалио ракету на Израел.
Ни Хамас, који Појасом Газе управља од 2007, нити израелски извори не наводе да је ракета испаљена на околину Тел Авива, која је повредила седам људи, била одговор на одлуку председника Трампа о Голанској висоравни. Међутим, ова ракета је изазвала тензије које могу да прерасту у најозбиљнији сукоб у овом региону од рата између Израела и Хамаса из 2014. године.
Уследила је ланчана реакција — у ноћи између понедељка и уторка (ракета је испаљена у понедељак ујутру) израелско ваздухопловство је бомбардовало циљеве у Гази.
Уследио је масивни ракетни напад Хамаса на југ Израела. Испаљено је, према извештајима агенција, око 60 ракета. Јужни део јеврејске државе стављен је у стање приправности, отказана је настава у школама, објављена је мобилизација резервиста, железнички транспорт је прекинут и отворена су склоништа за грађане. Сви јавни скупови су отказани. На границу су послате две оклопне и две пешадијске бригаде.
Нетанијаху је прекинуо посету Вашингтону, уз речи да његова држава неће толерисати нападе, да ће одговор бити жесток, као и да ће Влада учинити све да заштити грађане. Лидер Хамаса је упозорио Израел на тешку одмазду.
У међувремену, постигнуто је и лабаво примирје уз посредовање Египта.
Ради се о стандардној ситуацији између Израела и Газе, коментарише војни аналитичар из Москве Леонид Нерсесјан. Први и најреалнији сценарио је да се ситуација стиша сама од себе и да заживи примирје.
„Најнегативнији сценарио би био да неколико дана траје озбиљна војна операција током које би дошло до ’чишћења‘ терена и уласка војних снага у Појас Газе, што се већ дешавало. Тада би било много цивилних жртава. Сада не делује да ће доћи до тога. Ипак, требало би бити на опрезу“, сматра он.
Према мишљењу дугогодишњег дописника српских медија са Блиског истока Бошка Јакшића, криза у Појасу Газе је достигла максимум и неће ићи даље од досадашњих дешавања.
„Имамо посредовање Египта код Хамаса и они прихватају примирје… Тако да мислим да је избегнуто неко озбиљно заоштравање“, напомиње он.
Криза у Појасу Газе се распламсала у тренутку када и Нетанијаху, две недеље пред изборе, и Хамас трпе озбиљне критике и суочавају се са немирима због политике коју воде.
Нетанијаху, кога након избора очекује објављивање оптужнице због стицања новца ван законских токова, трпи критике и због меке политике према Хамасу.
Израелски премијер је последњих месеци покушавао да, уз посредовање Египта, постигне договор са Хамасом. Као гест добре воље, допустио је да у Газу стигне вишемилионска финансијска помоћ из Катара, како би се ублажила тешка економска ситуација у енклави.
Хамас се прошле недеље, први пут од како је 2007. дошао на власт, суочио са немирима у Гази. Више стотина грађана Газе протестовало је због тешке економске ситуације. Хамас је демонстрације сломио силом.
Због свега тога, чини се, према старом правилу „све што нам треба, јесте један мали рат“, да је насиље у Појасу Газе дошло у погодном тренутку како за Нетанијахуа, тако и за Хамас.
Ипак, према Нерсесјановим речима, тренутна ситуација у Појасу Газе се не би тако могла описати јер се, како каже, не ради о нечем неуобичајеном.
„То што се дешава не бисмо могли назвати малим ратом, него још једним у низу граничним сукобом и то је мање-више већ уобичајена ситуација“, напомиње он.
И Григориј Лукјанов, стручњак за Блиски исток и професор Високе школе економије, сматра да ће напетости у Појасу Газе минимално утицати на израелске изборе.
„Мора се знати да десно оријентисане снаге, које се залажу за искључиво војно решење палестинског проблема, сада доминирају и у политичком и у друштвеном дискурсу, у представничким органима, Парламенту, органима извршне власти. Једино што остаје као врста недоумице и што изазива интересовање, јесте да ли су ове партије способне да формирају коалицију и може ли на челу те коалиције остати Нетанијаху“, сматра Лукјанов.
Он додаје и да за многе израелске политичаре, који се залажу за екстремно решење палестинског питања, Трампове одлуке, које другима делују радикално, делују мекано. Због тога се може рећи да одлуке америчког председника, који је у понедељак признао израелски суверенитет над окупираном Голанском висоравни, као и удари по палестинским циљевима, могу аутоматски да подигну рејтинг Нетанијахуу, али и да додатно ојачају ставове радикала и десних снага, закључује он.
Заоштравање ситуације више иде на руку Нетанијахуу, сматра Јакшић, јер оно подразумева одређени степен патриотске мобилизације, гурање у други план свих истрага које се против њега воде и чињенице да је против њега подигнута оптужница која ће бити објављена након избора.
„Што се Хамаса тиче, они су у перманентном сукобу са Фатахом, који никако не успевају да реше, али ново заоштравање би имало шире импликације, јер било каква реплика оружаног сукоба какав је био 2006, мислим да не долази у обзир, зато што су се у међувремену и други страни фактори умешали у ту игру — пре свега Иранци у Сирији. Видимо колико Нетанијаху има честе сусрете и очигледно врло блиску комуникацију са Владимиром Путином, да би се на тај начин спречило било какво ширење конфликта“, коментарише Јакшић.
Ни либанској проиранској шиитској партији Хезболах, према Јакшићевом мишљењу, не одговара ширење конфликта, иако се ова организација додатно наоружала и обучила.
Иако је на Блиском истоку све непредвидиво, Јакшић помиње старо правило, да рат на том простору почиње када се заврши школска година, тако да на ескалацију кризе треба још сачекати.
Израел и Хамас су до сада водили три рата. Онај последњи, из 2014, трајао је 50 дана и на палестинској страни је однео преко 2.000 живота, међу којима највише цивила. На страни Израела су погинуле 73 особе.
Нова руска арктичка рута до Азије даје Кини велику војну предност у односу на САД. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
