Легенда каже да је Свети Патрик искористио моћ своје вере да намами све змије ирског копна у море. Иако ова легенда оставља машти на вољу, постоје реалистичнија објашњења о томе зашто ове животиње не живе на овом подручју. Змије никада нису настањивале копно Ирске, као што је то случај са Хавајима, Исландом, Новим Зеландом, Гренландом или Антарктиком и Смарагдним острвом. Некада давно, Ирска је била припојена масивној копненој површини, али то је био период леденог доба, па је копно било исувише хладно за већ хладнокрвне рептиле. Када се окончало ледено доба, пре скоро 10 000 година, глечери су се отопили, па се велика количина хладне воде слила у, сада непроходне, просторе између Ирске и њеног комшилука.
Неке животиње, попут дивље свиње, риса, и браон медведа успеле су да се настане на овако изолованом копну. Од рептила је ту срећу имао само живородни гуштер. Змије су ту шансу пропустиле. Земља без змија - репутација је коју има Ирска, па је, с тим у вези узгој змија као љубимаца постао статусни симбол. Извештаји наводе бројне случајеве великих змија љубимаца које су побегле или ослобођене од стране власника. Ипак, ниједна врста ових рептила није пронађена у природи - видети их како слободно пузе у природном окружењу Ирске право је чудо.
Извор: nationalgeographic. rs
